Home » Презентације и алати » Анализе и ставови » Спаљивање жетвених остатака на њиви – један од начина да останете без субвенција

Спаљивање жетвених остатака на њиви – један од начина да останете без субвенција

Ватра је добар слуга, али лош господар

Сваке   године смо  суочени са великим бројем пољских пожара изазваних паљењем жетвених остатака .  Безобзирно паљење жетвених остатака се не смањује по обиму иако се пољопривредницима сваке године скреће пажња да је то најлошији начин уклањања жетвених остатака са њиве. Пољским пожарима у прилог иду и   високе температуре и дугачак сушни период који је влада  у летњем периоду. Запажено је  да сами пољопривредни произвођачи поседују одређено знање и информације о штетности и опасности које произилазе паљењем жетвених остатака, али пожари су и даље присутни.

 Иако  је изазивање пољских пожара законом забрањено и против ове мере су познате и  казне, паљење жетвених остатака није смањено. Казне за изазивање пољских пожара прописане су Правилником о начину уписа и вођења РПГ (Службени гласник РС број 17/13). Казна за изазивање пољских пожара је три године пасивног статуса за пољопривредно газдинство.

Ако је пољопривредно газдинство у пасивном статусу не може да остварује мере за подстицање развоја пољопривредне производње, на које би имало право према посебним прописима, нити земљишни фонд може да буде предмет уписа другог пољопривредног газдинства. Поднети захтев пољопривредног газдинства у пасивном статусу за коришћење подстицаја се одбија као неоснован.

Објективно, садашња процедура да се прекршиоци доведу пред лице правде је сувише компликована, а самим тим се и компликује посао пољочуварске службе. Да би ефекат рада пољочуварске службе био позитивнији, неопходно је пољочуварима дати већа овлашћења или поједноставити процедуре.

Бале сламеПољопривредницима  треба  представити алтернативне начине на које се жетвени остаци могу уклонити са парцеле и искористити. Ако знамо да по 1 ха имамо приближно  жетвених остатака колико и приноса зрна  који у енергетској вредности замењују приближно 2000 л дизел горива, то значи да се штета од паљења жетвених остатака не може сагледавати само из угла штете на усевима, него и шире. Ко спаљује жетвене остатке, можемо слободно рећи да  спаљује новац.

29337-barrels-of-oilНафта је данас у свету један од најзначајнијих стратешких производа (обично се назива „црно злато“). Због тога земље произвођачи нафте имају велику моћ у геополитичким односима, а контрола над извориштима нафте један је од најзначајнијих узрока криза у свету. Земље које су највећи извозници нафте (али не увек и произвођачи) су груписане у интересну организацију ОПЕК(Организација петролеумских експортних земаља).

 

Највећи произвођачи нафте су:

  1. Саудијска Арабија (10.37 милиона барела)
  2. Русија (9,7 милиона барела)
  3. Сједињене Америчке Државе (8,69 милиона барела)
  4. Иран (4,09 милиона барела)
  5. Мексико (3,83 милиона барела)

Цена нафте је на светском тржишту ушестростручена у раздобљу од 2000. године до данас. Претпоставља се да ће у блиској будућности производња нафте доћи до врхунца, а до 2050. ће бити исцрпљене све залихе. Истовремено се потражња повећава, посебно због великог привредног раста Кине и Индије. Због тога би врло брзо могло доћи до кризе великих размера у светској привреди, због све чешћих међудржавних сукоба због енергената.Пoслeдњих 300 гoдинa искoришћeнo je 33% фoсилнoг гoривa (нaфтa, угaљ, гaс),  кoje je нaстaлo прeтхoдних 300 милиoнa гoдинa.

На основу истраживања закључено је да на територији Србије постоје лежишта са укупно 400 милиона тона резерви нафте. Највећа лежишта „црног злата“ лоцирана су у Банату. Нафта и гас чине мање од 1% од укупних енергетских ресурса Републике Србије. Самим тим три милиoнa тoнa нaфтe гoдишњe сe пoтрoши нa тржишту Србиje, oд чeгa je трeћинa из дoмaћe прoизвoдњe. Обзиром да смо зависни од увоза нафте и нафтних деривата, мора се већа пажња обратити на алтернативне изворе енергије који су нам лако доступни, а то су кад је пољопривреда у питању жетвени остаци и биогас.

Ако занемаримо финансијску страну паљења жетвених остатака, можемо навести још разлога због којих није добро спаљивати жетвене остатке:

  1. Угрожени су суседни усеви
  2. Угрожена је животна средина
  3. Смањује се квалитет земљишта
  4. Уништава се хумус
  5. Животи људи су угрожени
  6. Материјална штета је велика
  7. Нарушава се стање земљишта као основе пољопривредне производње
  8. Угрожавање дивљачи
  9. Неопходно повећање уношења минералних ђубрива

Шта са жетвеним остацима?

Након скидања усева  потребно је у што краћем року извршити заоравање жетвених остатака  на дубину од 12 – 15 цм.

За ову операцију могу се користити култиватори, тањираче, али најбољи ефекат се постиже плуговима. Заоравање жетвених остатака  на дубину од 12 – 15 цм извршили смо прекидање капиларних пора у земљишту и на тај начин прекинули исушивање земљишта. Влага која се налази у земљишту након заоравања жетвених остатака  омогућиће семену корова да клија. Затим  долази до поспешивања минерализације у земљишту, а такође влага у земљишту која се на овај начин чува омогућиће лакше орање . Заоравањем жетвених остатака уноси се органска материја у земљиште која побољшава физичке особине, поправља се водно-ваздушни режим и повећава ниво хумуса у земљишту, што  је јако битно поготово ако се зна да је стоке све мање и да је ђубрење земљишта стајњаком сведено на минимум.

Из свих ових разлога треба рећи да је спаљивање жетвених остатака веома штетна мера и не само што је штетна него је и законом забрањена. Спаљивањем жетвених остатака могуће је изазвати не само пожар, него се  уништава  органска материја, уништавају се корисне животиње и микроорганизми у земљишту, долази до деградације земљишта, загађења животне околине. Паљењем жетвених остатака поред путева услед дима смањује се видљивост што је не ретко узрок саобраћајних несрећа.

Љуштењем стрништа на дубину од 12 – 15 цм део корова који се налазе на њиви  услед пресецања бивају уништени, док остали корови ( из семена и из ризома ) услед очувања влаге у земљишту клијају и ничу и лако се могу сузбити наредним орањем,  а такође и употребом тоталних хербицида. Употреба тоталних хербицида за сузбијање корова на њиви после скидања усева , веома је ефикасна и јефтина мера поготову за вишегодишње корове. На овај начин ће популација корова наредне године бити знатно мања и њихово сузбијање биће далеко лакше и јефтиније.

Предлози за превазилажење и спречавање напред наведених негативних појава су следећи:

  1. Подићи ниво информисаности о штетности паљења жетвених остатака на виши ниво
  2. Упознавати пољопривреднике са позитивним примерима коришћења жетвених остатака (  сакупљање, балирање и даље коришћење како у сточарству и производњи енергије тако и у друге сврхе)
  3. Изналазити могућност ефикаснијег ситњења жетвених остатака ради лакшег заоравања на парцели( квалитетнија и одговарајућа механизација)
  4. Повезати пољопривредника са потенцијалним купцима жетвених остатака

Аутори текста:

                    Угљеша Тркуља

Ђуро Паић