Home » Вести » Планирање у пољопривреди-рокови за подношење захтева за подстицаје

Планирање у пољопривреди-рокови за подношење захтева за подстицаје

Планирање, када је пољопривреда код нас у питању за велику већину пољопривредника је нешто што они сматрају немогућим. Немогуће је из разлога што се аграрна политика мењала(и још увек се мења)из године у годину. После уредби које су биле на снази до 2013-те године, добили смо Закон о подстицајима у пољопривреди у руралном развоју. И сам закон који се толико времена чекао није могао да не доживи одређене измене. Уследиле су многобројне измене и допуне правилника, а самим тим и промене рокова за подношење захтева за подстицаје. Ко није био информисан на време, доводио је себе у опасност да не поднесе захтев за подстицаје  на време и самим тим остане без новца који је пољопривреди намењен. Да ли је то праведно или не остаје на сваком потенцијаном кориснику тих средстава и да закључи. Међутим када се рокови промаше, остаје само осећај неправде.

Зна се да је бољи било какав план него никакав.Планирање је добро из многих разлога.Иако је код нас знатно отежано, оно подразумева и креирање разних сценарија(план Б,плаб В, план Г) и израду планираних активности уколико се десе негативни догађаји. Уколико поседујете план, брже ћете реаговати и самим тим уштедети и време и новац.

Како би ипак показали да је планирање ипак неопходно и могуће, направили смо списак подстицаја са нивоа Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине. Самим тим желимо да укажемо да је најлакше доћи до информација уколико су пољоприврдници повезани преко пољопривредних удружења и пољопривредних задруга.

Списак подстицаја као и оквирне рокове за подношење захтева за подстицаје, можете преузети у наставку текста:

Рокови за субвенцијеРокови за субвенције

 

Планирање представља, као процес, функцију којом се одређују циљеви текућег пословања и развоја, затим предвиђање и дефинисање будућих задатака, као и услова у којима ти задаци треба да се извршавају, а циљеви остварују. Планирање  представља основу за обављање других менаџерских активности као што су организовање, вођење и контрола.

Планови, у зависности од времена које обухватају деле се на:

  1. Дугорочни-имају стратешки карактер и праве се по правилу за рок од 10 година.
  2. Средњорочни-праве се по правилу за рок од 5 година.
  3. Краткорочни- засновани су на буџету, а праве се на период од годину дана, месец дана или три месеца.

Врсте планирања

На основу тога да ли се односи на дугорочне или краткорочне циљеве, планирање може бити:

Стратешко:представља утврђивање стратешких планова, односно планова за реализацију општих циљева, који ће се остварити кроз неколико година или деценија у будућности. Они су доста општи, без много конкретних детаља.

 

Процес стратешког планирања обухвата пет фаза:

  1. Анализа окружења
  2. Дефинисање мисије и визије
  3. Развој општих циљева
  4. Креирање стратегије имплементације
  5. Алокација ресурса неопходних за остварење циљева

Оперативно планирање представља утврђивање планова који садрже детаље за реализацију или примену стратешких планова током свакодневног пословања. Углавном се праве за период од годину дана и концентрисани су на конкретну делатност. Оперативно планирање детерминисано је низом дугорочних трајних планова. Ти планови обухватају: процедуре, политику и правила потребна за стварање оператвних планова и буџета. За разлику од дугорочних, једнократни појединачни планови и буџети праве се за специфични оперативни период, нпр. годину дана.

У њих спадају:

  1. Буџети
  2. Програми
  3. Пројекти

Крај  I дела