Сточари који просипају млеко у знак протеста, слика је коју у последње време све чешће виђамо у Србији. Произвођачи кажу да им никада није било горе, па поред лоше откупне цене, сада страхују хоће ли имати коме да предају млеко. Горан Стојанов један је од сточара који у последних месец дана нема где да преда млеко. Он је у “Имлековој” откупној станици у Каћу добио одбијеницу, уз образложење да млеко садржи 25 одсто воде. Стојанов каже да су тог дана узета два узорка. “Један је рађен за Имлек а други је рађен за новосадски факултет. Значи та два упоредна узорка су ношена на анализу. На овом узорку који је рађен на факултету нема воде а на овом што је Имлек радио нађена је вода”, каже Стојанов. У “Имлеку” кажу да искључују могућност грешке, али су нам исто тако у телефонском разговору потврдили да је понављање анализа могуће.
”Због забране извоза у Русију, Европа је преплављена млеком, а како би се решили вишкова, пласирају га у земље као што је Србија. Иако не звучи реално, субвенције у Европској унији су такве, да је готов млечни производ јефтинији од сировине”, каже Сања Бугарски из Асоцијација произвођача млека Војводине. “Европска унија је тако одлучила и тако се решава својих вишкова односно проблема који имају њихови произвођачи. Код нас се дешава супротно, код нас се дешава да држава није заинтересована”, наводи Бугарски.
И у Горњем Брегу је у уторак одржан протестни скуп поводом проблема с откупом млека, пренео је портал “Војводина данас”. У центру села је проливена већа количина млека да би се и тако скренула пажња на оно што локални произвођачи називају неодрживом ситуацијом. У селу близу Сенте је откуп млека био стопиран на седам, а после на 15 дана. Званично образложење је лош квалитет млека. Произвођачи, пак, сматрају да је реч о томе да је нови власник млекара одлучио да откупљује мање домаћег млека, јер му је јефтиније да млеко или млеко у праху увози из иностранства. ”Првог фебруара је дотадашњи власник продао млекаре и више својих фабрика инвестиционом фонду из Енглеске. Нови власници су тада рекли да није потребно да буде оволико млека на тржишту, јер је цена производње млека у Србији висока у односу на млеко и млеко у праху које се може увести са Запада. Нови власници прате логику дивљег капитализма – ако је овде скупо, онда га не треба производити, већ увести јефтино млеко у праху”, каже Јожеф Шандор директор ЗЗ “Напредак” из Горњег Брега.
Како несрећа никад не иде сама, проблем са ниском ценом свиња и даље није решен. Проблеми који су се нагомилали у сточарству, надовезују се један на други.Самим тим, Министарство пољопривреде је пре неколико дана одржало заједнички састанак са представницима Министарстава трговине и привреде, а разговарали су и са представнцима произвођача свиња из Срема и Мачве. Помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић каже да би ових дана требало да буде познат став Владе о овом проблему. “Нисам сигуран да ће Дирекција за робне резерве имати довољно новца, односно да је предлог Удружења произвођача свиња да Дирекцији откупи вишак, могућ, каже Катанић. Он очекује да ће проблем који се јавио при извозу свиња.
Док ми не решимо проблем са извозом свиња у Русију,Руси замрзавају цене хране због кризе, раста цена у условима санкција и пада рубље .Велике трговинске мреже у Русији спремне су да замрзну цене најнеопходнијих прехрамбених прозивода. Идеја је званично потекла од саме Асоцијације компанија које тргују на мало. Идеја је да се, након што се Федерална антимонополска служба сложи, цене замрзну на рок од два месеца. У предлогу, међутим, нема списка робе, а државна ТВ Русија наводи да ће на листу ући месо и млечни производи. Коначан списак утврђиваће трговинске мреже самостално. С друге стране, поједине трговинске мреже, као Дикси, саопштиле су да су самостално фиксирале трговинску маржу на 15 одсто за основне прехрамбене прозиводе.
(Agronews)