Субвенције у пољопривреди
Под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, на Пољопривредном факултету у Новом Саду одржан је научно-стручни скуп „Добар дан, домаћине“, на теме које су предложили сами пољопривредници и њихова удружења: од примене прописа који се односе на аграр и на финансирање, сарадње инситуција значајних за пољопривреду, примену агротеничких мера и минералних ђубрива, повећање приноса ратарских култура, па до коришћења услуга прогнозно-извештајних служби у пољопривреди.
Обраћајући се на отварању скупа окупљеним пољопривредним произвођачима, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки рекао је да је апсолутно убеђен да Пољопривредни факултет у Новом Саду све више постаје директан замајац развоја пољопривреде у Војводини и целој Србији.
Пре него што је представио нове мере и подстицаје Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2015. години, Богарошки се осврнуо на пољопривредну стратегију у Републици Србији.
„Уназад десетак или двадесетак година чујете да је пољопривреда наша развојна шанса. И то јесте тако, јер кад погледате учешће пољопривреде у бруто-друштвеном производу, видите да се главни суфицити у извозу управо остварују у пољопривредној производњи. Јасно је да се, стога, држава мора ослонити на пољопривреду и прехрамбену индустрију, а то нарочито важи за Аутономну покрајину Војводину. Ми смо неостварени потенцијал“, рекао је Богарошки и објаснио зашто је то тако.
„Пре свега зато што немамо јасне и непроменљиве стратегије развоја пољопривреде. Код нас се стратегије и основе по којима треба да функционишемо мењају од мандата до мандата, често и по два пута у току једне године и нема онога што је главно за квалитетан развој села, а то је предвидивост – могућност да регистрована пољопривредна газдинства испланирају свој развој у неком средњорочном и дугорочном периоду“, изјавио је Богарошки и навео најновији пример да се крајем фискалне године, након обављене већине лицитација државног земљишта и након јесење сетве, мења закон о подстицајима у пољопривредној производњи, што у многоме мења „правила игре“ која су до сада важила и што ће се нарочито осетити у Војводини.
Таква лоша пракса мора се променити, сматра покрајински секретар за пољопривреду. „Мора се уважити глас пољопривредника, морају се водити озбиљне јавне расправе о стратешким законима, морају се у то укључити и Аутономна покрајина Војводина и локалне самоуправе, јер постоје регионални интереси у развоју пољопривреде, регионалне разлике и специфичности које морају бити уважене у законима. Сада нас чекају Закон о водама и Закон о пољопривредном земљишру и ја се надам да ћемо моћи да нађемо праве механизме да се и научна јавност, пољопривредници и њихова удружења, као и локални нивои власте укључе у израду тих стратешки важних докумената,“ поручио је Бранислав Богарошки.
Богарошки је рекао да је Покрајински секретаријат за пољопривреду у последњих петнаестак година управо покушавао да учини свој рад стабилним и предвидивим. Мере подршке пољопривреди су дугорочне, како би пољопривредници могли да планирају своје активности, не само за текућу, већ и у наредним годинама. Поред будзета којим располаже Покрајински секретаријат за пољопривреду за подршку пољопривреди, Богорошки је навео да у Војводини и три фонда имају средства која су намењена пољопривреди.
„Ми смо, тако, у периоду од 2001. године до данас, у инвестиције у пољопривреди уложили више од 18,7 милијарди динара. То су средства Фонда за развој, сада Развојног фонда Војводине, Гаранцијског фонда и Покрајинског фонда за развој пољопривреде. Само Покрајински секретаријат за пољопривреду је у 2013. и 2014. године, путем конкурса за регистрована пољопривредна газдинства, уложио 1,27 милијарди динара. Због начина субвенционисања динар на динар, успели смо у ове две године да Секретаријат има инвестиције од 2,5 милијарди динара“, рекао је Бранислав Богарошки и навео да је тако противградним мрежама заштићено 580 хектара воћњака, подигнуто 402.713 квадратних метара пластеника и наводњава се нових 14.756 хектара ораница.
Говорећи о улагањима у водопривреду, ресорни секретар је навео да од седам милијарди, колико износи буџет Секретаријата, око четири милијарде намењено је водопривреди.
„И то је стратегија уназад пет година. Зашто је то тако, најбоље говори податак да смо 2010. године, када је заузет тај правац, имали око 300.000 хектара угрожених подземним водама. У 2014. години, која је била кишна, имали смо само 20.000 хектара који су били угрожени подземним водама“, рекао је Бранислав Богарошки.
Више од 2,18 нилијарди динара у протекле три године уложено је у чишћење каналске мреже и ревитализовано је 3.138 километара канала у Војводини. Кроз конкурсе Секретаријата, заједно са локалним самоуправама, реализовани су пројекти развоја руралне инфраструктуре. „Уз Управу за капитална улагања, ми смо фактички, једини стабилни финансијер изградње водовода и канализација у руралним срединама, јер сваке године имамо линију за то. Успели смо да водоводним системима покријемо преко 90 одсто Војводине и надам се да ћемо у наредним годинама направити озбиљан искорак и по питању канализационе инфраструктуре“, навео је Богарошки.
Бранислав Богарошки је најавио конкурсне активности које су планиране за 2015. годину. Иако је буџет АП Војводине за 2015. годину мањи, учешће Покрајинског секретаријата за пољопривреду је веће у апсолутном износу од око 200 милиона динара. Буџет Покрајинског секретаријата за пољопривреду учествује са око 11 одсто у буџету АПВ, и 97 одсто тих средстава користи се за субвенционисање пољопривреде, водопривреде и шумарства.
„Оне мере Покрајинског секретаријата за пољопривреду које су биле главне у претходне две године, задржаћемо мање-више у непромењеном облику. Тачно 985 милиона динара ће бити намењено регистрованим пољопривредним газдинствима и сви конкуси ће почети 1. марта. План је да конкурси буду отворени минимум до краја септембра. По завршеној инвестицији, Покрајински секретаријат враћа до 50 посто уложених средстава“, рекао је покрајински секретар за пољопривреду.
Конкурс за наводњавање биће отворен од марта до септембра, за регистриована пољопривредна газдинства, физичка и правна лица, у укупном износу од 270 милиона динара: за копање бунара, набавку опреме за бинаре и пумпи, набавку кишних крила, тифона и ренџера и система кап по кап. Рефундација је од 30 до 50 посто од вредности инвестиције.
Конкурс за противградне мреже трајаће од марта до септембра, у укупном износу од 270 милиона динара: до 10 хектара за набавку противградне мреже са наслоном – до 800.000 динара по хектару. Рефундација је до 60 одсто од вредности инвестиције.
Конкурс за пластенике, вредан 60 милиона динара, расписује се такође у марту и трајаће до септембра, а корисници могу бити само физичка лица регистрована пољопривредна газдинства и повраћај средстава је 50 одсто од инвестиције.
Конкурс за опремање фарми и прераду у сточарству (мини месаре и мини млекаре) траје од марта до јуна. За развој сточарства планирано је 125 милиона динара и рефундација је 50 одсто од вредности инвестиције.
Средства за мале прерађивачке капацитете у области прераде воћа, поврћа, грожђа, пчеларских производа, планиран је у износу од 70 милиона динара.
Поновиће се и конкурс за старачка домаћинства, за старије од 65 година који дају земљу у закуп. Трајаће до јуна месеца, са износом од 140 милиона динара.
Настављају се заједничка улагања са локалним самоуправама у уређење каналске мреже, водоснабдевање, канализационе системе у сеоским срединама. Заједно са ЈВП „Воде Војводине“ наставља се одржавање 22.000 километара каналских мрежа.
„С обзиром на то да смо свесни да износ средстава Покрајинског секретаријата није ни близу довољан да задовољи потребе пољопривреде у АП Војводини“ рекао је Богарошки, „покушаћемо да са Развојним фондом Војводине, Гаранцијским фондом и Покрајинским фондом за развој пољопривреде да направимо усклађени систем подршке пољопривредницима на територији Војводине. Ти фондови су и до сада имали веома добре кредитне линије са озбиљним грејс периодом и ниским каматама. План је да се са конкусима крене усклађено, да пољопривредни произвођачи добију могућност да, иако немају средства за инвестирање, могу прво да подигну повољне кредите за улагање у пољопривредну производњу, а затим да конкуришу код Покрајинског секретаријата и остваре право на рефундацију. Фактички, са минималним улогом или и без њега, да могу да плате само пола инвестиције из повољних кредита“.
Пољопривредницима који су данас присусвовали саветовању „Добар дан, домаћине“ поред стручних предавања професора Пољопривредног факултета, обратили су се у име домаћина декан Пољопривредног факултета проф. др Милан Поповић, в.д. ректора НУ проф. др Радован Пејановић и у име организатора – Департмана за ратарство и повртарство доц. др Драгана Латковић.
