Субвенције у пољопривреди
Студија „Водич кроз ЕУ политике – пољопривреда” је друга од пет публикација које припрема Европски покрет у Србији, у сарадњи са Истраживачким центром Словачке асоцијације за спољну политику и уз подршку Словачке агенције за међународну развојну помоћ. Основна намера је да се јавности у Србији, поготово оној која је укључена у бројне и све шире процесе везане за европску интеграцију, на што једноставнији и прихватљивији начин представи веома комплексна материја политика Европске уније у пет области: енергетика, пољопривреда, заштита околине, трговина и унутрашњи послови. У оквиру овог двогодишњег пројекта Европски покрет у Србији ће преостале области сукцесивно обрађивати и објавити у виду публикације до краја 2011. године.
Зашто управо ових пет политика? Наша процена је да се управо на њима преламају неке од основних, кључних тема, али и изазова европских интеграција, било да су најсложеније, најобимније или под претпоставком да ће њихова реализација захтевати посебно велике промене у Србији како у смислу прилагођавања законодавства, тако и када је реч о имплементацији и интегрисању у европско окружење у захтевном и сложеном процесу приступања Србије ЕУ.
Након објављеног Водича кроз ЕУ политике – енергетика, у сарадњи са еминентним стручњацима из Србије и Словачке, приступили смо изради водича кроз Заједничку пољопривредну политику ЕУ, која је у процесу стварања Европске заједнице, а данас Европске уније припадао посебан значај. Она је настала пре свега, из тежње да се грађанима Заједнице обезбеде довољне количине безбедне хране одговарајућег квалитета по разумним ценама. Данашњи значај ове политике не огледа се само у чињеници да управо на њену имплементацију одлази највећи део заједничког буџета ЕУ, већ и у броју пољопривредника (6,7 милона људи), као и у површини пољопривредног земљишта (130 милиона хектара).
Пољопривредна политика спада међу најважније политике ЕУ, која се регулише и креира не на нивоу држава чланица, већ на нивоу Европске уније и као таква она је директно везана за заједничко тржиште и Европску монетарну унију, које чине основу европске интеграције. За више од пола века њене примене уз стална преиспитивања, реформе и побољшања, она је успела да испуни највећи део својих првобитних циљева, али и да одговори на савремене и тада непостојеће проблеме: обезбеђене су довољне количине хране за становништво, ЕУ је од увозника претворена у извозника хране, учињен је значајан помак у побољшању стандарда живота сеоског становништва, битно је повећана продуктивност пољопривредне производње, учињени су помаци у заштити животне средине, здравствене исправности хране и развоју руралних подручја. Са друге стране, постоје и битни недостаци и бројне су критике ове политике које се углавном односе на превелике тржишне вишкове, знатно више цене у односу на свет, негативан утицај на светску трговину пољопривредним производима…
Дебата је стална и реформе су непрестано у току. Стога је за Србију ова, као и бројне друге европске политике – покретна мета. С обзиром на чињеницу да би Србија по добијању статуса кандидата за чланство у ЕУ могла да располаже са 50 милиона евра из претприступних фондова ЕУ, намењених пољопривреди и руралном развоју, сматрамо да је познавање ове политике од кључног значаја за даљи развој Србије, која је претежно пољопривредна земља.
Публикација која је пред читаоцима стога представља покушај да се на врло једноставан и употребљив начин прикаже Заједничка пољопривредна политика ЕУ, њен настанак, развој, основни циљеви, као и начин на који се она спроводи, које су институције задужене за њено обликовање и примену, како се финансира и ко све може и треба да учествује у овом процесу. Посебан значај ове публикације јесте у томе што пружа врло исцрпан преглед корака, које Србија, као држава аспирант на чланство треба да испуни у процесу прилагођавања стандардима који постоје у области пољопривреде ЕУ.
Приказан је детаљан план институционалне изградње механизама неопходних за успешну примену мера ове политике у Србији, али и ефекти које ће ове промене имати на пољопривредну производњу, пољопривреднике, трговину и потрошаче. У том смислу врло је корисна и илустративна анализа и приказ последица примене Споразума о стабилизацији и придруживању, на пољопривреду и како су односи са ЕУ изгледали пре, а како након почетка примене овог споразума. Аутори, такође указују на значај и на последице наше аспирације и евентуалног чланства у Светској трговинској организацији, како по саму област пољопривреде, тако и за наше даље преговоре о приступању ЕУ. Не мање важна, а свакако више него актуелна и „животна тема” безбедности хране, такође је нашла место у овом Водичу.
Како ова и друге политике које се подводе под Заједничку пољопривредну политику данас изгледају у ЕУ, а како у Србији, шта у Србији треба да се уради, са којим ресурсима и у ком року, аутори су врло убедљиво приказали, како кроз аналитички приступ, тако и кроз способност антиципирања будућих кретања у ЕУ и будућих напора Србије да се томе прилагоди. С обзиром да је публикација намењена најширим круговима заинтересоване јавности, понудили смо и исцрпну листу скраћеница и појмовник на крају.
Како није ни мало једноставно разумети, а посебно спроводити и користити на најбољи начин Заједничку пољопривредну политику ЕУ, замолили смо наше колеге из Словачке, експерте у овој области, да нам пренесу своја недавна и тренутна искуства. Тако је саставни део овог Водича искуство које је Словачка стекла на путу прилагођавања и интеграције у ову значајну европску политику.
Приказани су најважнији проблеми, дилеме, отпори променама, начини на који се реформе спроводе и њихови ефекти на област пољопривреде и укупни економски развој ове државе и Уније у целини. Захваљујемо им се на искреној и доброј намери да са нама поделе све оно сто су научили током сопственог процеса укључивања у ЕУ, и тиме помогли и процесу европске интеграције Србије.
Тања Мишчевић и Наташа Драгојловић
