Тако то раде пољопривредници у Грчкој: „Логорске ватре од маслинових грана“

Нoви прoтeсти у Aтини, пoдршкa пoљoприврeдницимa

Грчка,колевка демоктарије. Грци за разлику од других народа могу осим демократије, свет да подуче још једној корисној ствари која је заборављена-солидарности. Када штрајкују здравствени радници, штрајкују и пољопривредници, просветари, лучки радници, просветни радници…. Овога пута, када су пољопривредници на мети са новим порезима, остали узвраћају услугу-подржавају своје пољопривреднике.

После нереда у Атини, саопштење Грчке владе је било да се нису надали овако екстремним нередима испред грчког Министарства пољопривреде. Али чему су се надали од пољопривредника који су дошли са острва Крит који је удаљен 300 км од Атине, а нико неће ни да их саслуша, а проблеми се само нагомилавају?

„Вишe хиљaдa дeмoнстрaнaтa oкупилo сe у Aтини у знaк сoлидaрнoсти сa пoљoприврeдницимa, кojи дaнимa блoкирajу дeсeтинe aутoпутeвa и грaничних прeлaзa.

Пoљoприврeдници прoтeстуjу прoтив рeфoрми пeнзиoнoг систeмa.

Прoцeњуje сe дa сe нa цeнтрaлнoм aтинскoм тргу Синтaгмa, испрeд грчкoг пaрлaмeнтa, oкупилo oкo 12.000 људи, сaoпштилa je пoлициja, a прeнeлa aгeнциja AФП.

Вишe oд пoлoвинe oкупљeних су члaнoви лeвичaрски нaстрojeнoг синдикaтa Пaмe, кojи нудe пoдршку вeликoм брojу пoљoприврeдникa кojи су jучe из читaвe Грчкe стигли у Aтину кaкo би прoтeстoвaли прoтив рeфoрми. 

Oкo 10.000 дeмoнстрaнaтa, укључуjући нa хиљaдe пoљoприврeдникa, прoшeтaлo цeнтрoм Aтинe хoдajући изa кoлoнe трaктoрa. 

Jучe су сe дeмoнстрaнти сукoбили сa пoлициjoм испрeд згрaдe Mинистaрствa пoљoприврeдe, кao и нa aутoпуту извaн Aтинe. 

Нa дeсeтинe пoљoприврeдникa, кojи су oбeћaли дa ћe прoтeстoвaти читaвoг викeндa, прoвeлo je прoтeклу нoћ нa Синтaгми, гдe су испрeд пaрлaмeнтa зaпaлили вaтру. 

Пoљoприврeдници прoтeстуjу збoг нoвих мeрa штeдњe пoштo  влaдa грчкoг прeмиjeрa Aлeксисa Ципрaсa плaнирa дa пoдигнe пeнзиoнe дoпринoсe и пoрeзe кaкo би сe смaњиo грчки буџeтски дeфицит. 

Грчкa влaдa сe нaдa дa ћe oбeзбeдити трeћу рунду мeђунaрoднe пoмoћи прихвaтajући дaљe рeзoвe и пoвeћaњa пoрeзa кoje трaжe мeђунaрoдни крeдитoри, a aкo рeaлизуjу свoje плaнoвe o нoвим мeрaмa штeдњe, пo 11. пут ћe смaњити пeнзиje oд 2010. гoдинe.“

Извор: Б92

Иначе, ситуација је толико лоша у Грчком аграру да ни субвенције од скоро 600€/ха не могу да поправе ситуацију. Где су Грци у односу на друге земље Европске уније погледајте у табели:

Овако је све почело.

Промене које се грчким пољопривредницима намећу кроз Заједничку пољопривредну политику ЕУ се огледају у 10 најважнијих тачака  које се односе искључиво на Стуб 1 (директна плаћања) за период од 2014-2020. Предлози Министарства пољопривреде Грчке  су углавном у складу са прописима и споразумима ЕУ:

1. Активни пољопривредници су дефинисани као физичка и правна лица која се баве пољопривредном делатношћу на својим фармама где директна плаћања представљају најмање 5% укупног прихода. Поред тога, правна лица за које пољопривреда није главна активност ће се сматрати активна ако остварују најмање једну трећину својих прихода од пољопривреде. Они који примају директне уплате до 4.000 евра годишње сматрају се  активним пољопривредником и стога није потребно да задовоље горе наведене услове. Нема исплате помоћи испод 250 евра.
2. Грчка ће поделити земљу на три региона (основни платни региони):I-пашњаци,II-пољопривредно земљиште вишегодишњих засада,III-пољопривредно земљиште једногодишњих усева.
3. Грчка ће спровести унутрашњу конвергенцију у благој постепено линеарног усклађивања вредности права пољопривредника, како би им се помогло да се боље прилагоде и остваре бољи финансијски резултат  кроз продају својих производа. На тај начин такође, пристојан ниво подршке ће се одржавати како би се избегло напуштање пољопривредне производње. Помоћ за пољопривреднике, постепено приближавање истог омогућиће да се  једнака вредност у сваком региону може остварити у 2019. години тако да почетне промене за пољопривреднике буду релативно мале.
4. Национална резерва: Грчка предлаже да издвоји за 2% од националног буџета (максимално 3% Уредбом 1307) са циљем да помогну нове учеснике у пољопривреди.
5. Грчка прати Европску комисију( Пропис 1307/13) прихватањем смањења од 5% од износа подстицаја изнад 150.000 евра. У Грчкој, око 60 фармера добијају такве износе.
6. Грчка неће да спроводи амбициозније мере за озелењавање од оних већ договорених на нивоу ЕУ. 30% националног буџета је посвећен мери озелењавања. На пример, пољопривредници би требало да прошире своје усеве (2 усева изнад 10 хектара, 5% за одржавање сталних пашњака).
7. Грчка ће скоро користити максимални ниво дефинисан прописима за комбиновану подршку односно 7% националног буџета и поред тога 2% за легуминозне усеве. Ово је веома важно у циљу подршке грчким пољопривредницима сточарима који  не могу да својој стоци омогуће испашу и пате од економских губитака. Такође ће допринети локалној производњи сточне хране која ће штитити животну средину.
8. Сви пољопривредници који примају помоћ до 1.250 € имају право на статус малих фармера. Фармери који учествују у шеми су изузети од захтева озелењавање и насумичне провере, али и даље су обавезни да се придржавају обавеза унакрсног усаглашавања.
9. Млади пољопривредници: пољопривредници млађи од 40 година ће бити подржани са додатних 25% на вредности права плаћања за пет година. 2% националног буџета за овај додатак ће обухватити око 88.000 хектара.
10. Исплате за подручја са природним ограничењима: Ова помоћ има за циљ одржавање виталности неких маргиналних фарми које се налазе у подручјима са природним ограничењима-отежаним условима рада у пољопривреди. Предлаже се да ова помоћ треба да надокнади приход од имања која бележе губитке веће од 40% директних плаћања у 2015. у односу на 2010. Ово је посебно важно за пољопривреднике који имају значајне губитке у директној помоћи и они живе у областима које немају друге опције осим пољопривредом.

У Грчкој, предлози су припремљени иза затворених врата јер није постојала стварна јавна дебата или су доносиоци предлога разговарали са свима, осим са PASEGES,односно Конфедерацијом синдиката пољопривредних задруга.

Прве реакције на најаве Министарства су са Крита, изражавајући страх да ће неки фармери завршити у стечају јер ће изгубити до 60% директне помоћи на културама као што су винова лоза ,маслина или стока. Мала анкета из вести  „Агротипос“ открила је да је већина удружења пољопривредника из Грчке, очекивала дијалог пре израде предлога и да им треба времена да размотре оно што је представљено.

У Грчкој је економска криза довела до колапса главних пољопривредних  синдиката, чије финансирање је обустављено од  Министарства пољопривреде након истраге која је покренута од стране грчке владе о њиховом финансијском управљању. Иако су економске контроле  завршене, резултати су скривени што оставља многа питања отвореним као и  недоумице у вези са будућношћу пољопривредних покрета у Грчкој.

Извор: Myrto Pispini

О томе како то раде Грци, погледајте у прилогу текста. Слика замењује хиљаду речи.