Home » Вести » Суботица: Шта је боље за пољопривреднике – комора или задруга?

Суботица: Шта је боље за пољопривреднике – комора или задруга?

Суботица – Група суботичких пољопривредника планира да до 15. маја оснује Пољопривредну комору, док поједини агроекономисти предлажу оживљавање задругарства.

Како је изјавио један од иницијатора те идеје, пољопривредник Бранко Вујић, формирање групације се очекује до 15. маја не само у Суботици, већ у још 20 до 25 других војвођанских градова, односно привредних комора.

Формирање комора, по његовим речима, било би организовано по угледу на западне земље, с прилагођавањем овдашњим условима.

„Високоразвијене пољопривредне земље имају своје пољопривредне коморе, а пољопривредници су, и поред својих удружења која и тамо постоје, чланови пољопривредне коморе и све оно што их тишти, све оно што треба да изборе од њихових влада изборе преко пољопривредних комора“, каже Вујић.

Задатак комора, додао је Вујић, биће брига о примарној пољопривредној производњи кроз укључивање у доношење новог закона о земљишту, посебно у делу издавања земљишта, и борба за издвајање више државних средстава за подршку овој производњи.

„Интересовање је изузетно велико, ово живи у нама две године, људи су спремни да се за ово боре, мислим да ћемо на овај начин, ако успемо да оформимо барем 15 групација, показати Министарству пољопривреде и влади да ће морати другачије да нас посматрају“, рекао је он.

Миладин ШеварлићПредседник Друштва аграрних економиста Србије и професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић сматра, међутим, да би уместо формирања једне такве коморе много боље било ревитализовати Задружни савез.

Он је рекао да је, за разлику од комора, које су својствене предузећима, задругарство својствено примарној пољопривредној производњи на породичним газдинствима.

Шеварлић је тако подсетио на традицију задругарства, јер је Србија једна од земаља која је оснивач Медјународног задружног савеза у Лондону 1895. године.

„Не видим разлог да напуштамо традицију. Бојим се да у тежњи за помодарством и да будемо ‘in’, како се то обично каже, често губимо корене са традицијом и са оним што је караткеристично за нашу земљу“, рекао је професор факултета.

(Б92)