Субвенције у пољопривреди
Објављени Регистар јавних складишта са свега девет (9) складиштара 628 хиљада породичних пољопривредних газдинстава и три хиљаде правних лица и предузетника у пољопривреди Србији – уз одсуство навођења елементарних података о њиховим складишним капацитетима – је поражавајућа чињеница за Министарство пољопривреде и државу Србију.
Било би добро да нас агроекономски експерти из Министарства пољопривреде подуче како је економски исплативо превозити три тоне пшенице или кукуруза ИМТ трактором старим 30 година из Пожеге (код Ужица) у Јавно складишта у Велику Плану или са газдинства из лесковачких села у оно друго од укупно два Јавна складишта на подручју Централне Србије – Велико Градиште?
Сада се у пуном „сјају“ виде последице приватизације свих силоса, складишта и хладњача у Србији, чиме је држава оставила породична пољопривредна газдинства (иако су улагала у њихову изградњу и преко задруга и преко нижих откупних цена) без удела у створеној имовини и без могућности доходовног учешћа у било којој следећој фази репроцелине производње хране у Србији.
И уместо да исправи барем део грешака, држава Србија и у поступку поновљених приватизација чини исту – дуплу – грешку и опет исте силосе (и млинове) продаје за 20 одсто њихове вредности – пример „Житомлин“ у Чачку.
Ако се оваквим мерама аграрне политике може постићи изједначавање конкурентности са фармерима ЕУ – Аферим!
Проф. др Миладин М. Шеварлић
