Субвенције у пољопривреди
У Скупштини АП Војводине одржан округли сто на тему Предлога Закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, на који су позвани пољопривредници, пољопривредна удружења, институције од значаја за пољопривреду, представници Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине, републички и покрајински посланици.
О изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту на округлом столу говорили су и Бранислав Богарошки, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Драгана Гођевац – Обрадовић, директорка Управе за пољопривредно земљиште и Ђорђе Бугарин из Привредне коморе Војводине.
„Уколико се изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту прихвате поприлично нова и радикална решења, која ће унети велике промене у досадашњи начин издавања државног пољопривредног земљишта у закуп, мислим да ефекти таквих решења неће бити добри по пољопривреднике у АП Војводини“, рекао је потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду Бранислав Богарошки на данашњем округлом столу посвећеном изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.
„Овим законом се уводи нови институт, односно отвара се могућност давања државног земљишта правним лицима у дугорочни закуп до 30 година, и то 30 одсто земљишта у свакој локалној самоуправи“, рекао је Богарошки, наводећи да се ради о готово 120 хиљада хектара, које би требало директном погодбом са правним лицима да се дају у дугорочни закуп, те да су из закупа искључена физичка лица, то јест регистрована пољопривредна газдинства.
Богарошки је додао да нема никаквог разлога да из овог поступка буду искључена физичка лица, као што нема разлога ни да буде само један инвеститор.
„Морамо водити рачуна о томе да су 77 одсто закупаца државног земљишта управо регистрована пољопривредна газдинства. Мислим да је велика грешка да се искључе из закупа 30 одсто земљишта, и верујем да ће то истовремено створити и армију незапослених који неће моћи себи да обезбеде егзистенцију. Ово је крупна одлука, која носи велике последице и мислим да овај институт треба или јако добро разрадити, или у овом моменту одустати од њега, јер уколико ово питање не решимо како треба последице ће бити катастрофалне“, навео је Богарошки.
Богарошки се такође осврнуо и на продају државног земљишта, наводећи да за то нема потребе.
„Пољопривредно земљиште је добро од општег интереса, а према добру од општег интереса се понаша са пажњом доброг домаћина. Сходно томе, добар домаћин је онај ко води рачуна о своме газдинству, а јавни функционер је добар домаћин ако води рачуна о Републици Србији и њеним интересима. Ако Република Србија може да издаје земљиште, а издаје га годинама, и издаваће га и убудуће – зашто онда продавати државно пољопривредно земљиште? “, рекао је Богарошки и додао да ако се ипак заузме став да се државно земљиште понуди на продају, онда тај поступак не сме имати непрецизности и нејасноћа које остављају простора за злоупотребу.
Ресорни секретар је нагласио да је важно да поступак стицања права на државном земљишту, као и располагање њиме мора у потпуности бити регулисан законом, не сме се оставити дискреционо право, и не сме се оставити могућност да се та питања решавају каснијим уредбама и правилницима.
„Последице овог закона биће катастрофалне – ако се решења добро не одмере, као што ће бити одличне, уколико решења која заједнички пронађемо буду добра“, навео је потпредседник Богарошки.
Ђорђе Бугарин је навео да је најважније питање у пољопривреди Војводине, управо питање земљишта.
„Треба радити на унапређењу законодавног оквира када је пољопривредно земљиште у питању, посебно са аспекта обавеза које је Србија преузела Споразумом о стабилизацији и придруживању, а тичу се одредби да се омогући страним држављанима чланица држава Европске уније да постану власници земљишта под истим условима као и грађани Србије. Мислим да измене које су понуђене нису јасно дефинисале те услове, и бојим се да ће држава Србија пропустити шансу да заштити сопствене интересе, ако и интересе оних људи који се у Србији баве пољопривредом“, казао је Бугарин
Државни секретар Жељко Радошевић истакао је да је ресорно републичко министарство у израду Нацрта закона о пољопривредном земљишту укључило широк спектар актера, који су сачинили текст који је у процесу јавне расправе. Како је навео, акценат је стављен на бољу правну заштиту државног пољопривредног земљишта и на ефикасније, рационалније и економичније коришћење тог важног ресурса.
На округлом столу у организацији Покрајинског секретаријата за пољопривреду, своје сугестије и примедбе на текст Закона о пољопривредном земљишту изнели су и представници удружења пољопривредних произвођача, затим пољопривредни произвођачи, грађани и посланици и представници стручних и научних институција.
Извор:www.psp.vojvodina.gov.rs
