Субвенције у пољопривреди
У службеном листу АПВ 69/2016, Објављен је и Програм подршке за спровођење пољопривредне политике за развој села на територији АП Војводине у 2017. години.
У плану за подстицање пољопривредне производње има доста новина које су дуго најављиване, а неке се планирају спровести по први пут.
У 2016. години, која је иза нас, свакако најпопуларнија мера је била субвенционисање набавке опреме за наводњавање. Како буџет за ову меру није био довољан, ребалансом су се средства пребацивала са оних позиција које нису биле довољно атрактивне како би се они који су свој новац уложили у наводњавање испоштовали у мери у којој је то могло да се ради. У 2017-ој је буџет за наводњавање повећан за око 35% у односу на 2016.
Када су у питању противградне мреже и ту је дошло до повећања издвајања за око 20%., тако да је у овој години издвојено око 320 милиона динара. Вишегодишњи засади свакако постају све интересантнији за улагање последњих година, тако се средства за подстицање улагања у опремање са противградним мрежама морају повећавати због све већих површина које се штите од временских непогода на овај начин.
Пластеничкој производњи, односно производњи биља у заштићеном простору ове године ће по плану Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство бити придружени и стакленици што ових година није био случај. Обзиром на веће инвестиције у стакленике, буџет за ову подстицајну меру је уваћан са досадашњих 60 на 80 милиона динара у 207-ој, односно повећан је за 33%.
Обзиром да се повећавају површине под противградним мрежама и објектима заштићеног простора , повећава се и количина воћа и поврћа које се негде мора ускладиштити ради постизања боље цена на тржишту. Зато и не чуди повећање буџета за 250% у односу на 2016-ту годину за ову намену. Ове године у изградњу и опремање објеката за складиштење воћа и поврћа, издвојиће се за подстицаје 140 милиона динара.
Сточарство као незаобилазна грана пољопривредне производње, не стоји баш најбоље код нас. Са просеком од 0,2 условна грла по хектару, земља смо са алармантно ниским бројем УГ/ха.Неизвесност улагања због честих и великих флуктуација цена без подршке државе, тешко да би се поправила уколико не би било подстицаја бар за улагање у изградњу и опремање објеката за држање животиња. Самим тим, буџет је у 2017-ој повећан за 60% у односу на прошлу годину и сада износи 60 милиона динара.
За органску производњу намењено је 10 милиона динара, што је повећање од 10000% у односу на 2016-ту годину.
Када су у питању мере које никада до сада нису биле актуелне можемо нагласити две, а то су:
- Бесповратна средства за пољопривредну механизацију(прикључну, тракторе и комбајне) и
- Старт ап бесповратна подстицајна средства за младе у руралним срединама
Куповина нове пољопривредне механизације. Обзиром да су ови програми нови, у вези њих постоји и доста питања. Прво је везано за куповину нове пољопривредне механизације. Обзиром да се код нас прича о IPARD програму још од 2010. године, слабо ко у њега више и верује зато што се та прича предуго одлаже и људи су изгубили сваку наду да ће наши пољопривредници имати приступ ЕУ фондовима као и сви други пољопривредници који су пролазили оно што ми пролазимо. Непрестано одлагање акредитације Управе за аграрна плаћања указује на постојање административних проблема које очигледно нисмо у стању сами да решимо све ове године. Ту можда лежи и намера Покрајинског секретаријата за пољопривреду да по угледу на IPARD процедуре први пут омогући пољопривредницима да добију бесповратна средства за пољопривредну механизацију са нивоа АП Војводине како би је прошли и видели каква је,а све у случају да Управа за аграрна плаћања добије акредитацију 2017-те године и да се подстицаји за ратарске тракторе могу остварити на територији целе Србије. Уколико пољопривредник не прође на конкурсу код покрајине, сигурно ће имати информације о процедурама , али и бизнис план који ће можда моћи искористити за конкурисање преко IPARD фондова.
Да ли је буџет намењен за ову меру довољан када се зна да нове машине коштају преко 100 000 €? Уколико је подстицај до 50%, да ли ће се ограничити износи по кориснику да би буџет могло да користи већи број пољопривредника? Уколико је акценат на малим и средњим газдинствима, онда ће више пољопривредника моћи да користи ове подстицаје. Међутим, велика пољопривредна газдинства која могу лакше обезбедити финансијска средства него мала и средња, често имају пријављено „само“ 20 ха у регистру пољопривредних газдинстава, тако да су и она у истој категорији као „мала и средња“. Добра намера да се финансијски помогну мали и средњи, може врло лако да постане неефикасна.
Обзиром да постоји најава да ће се подношење захтева за подстицаје вршити са предрачунима, сваки подносилац захтева мораће да оствари што више бодова како би био изнад црте када се буду правиле бодовне ранг листе. Свака подстицајна мера има своју бодовну листу са критеријумима која је прати.
Постоји још једна новина која није постојала ових година , а то је квалитетан бизнис план. Бизнис план ће по критеријумима селекције носити 20 бодова. Подносилац захтева за пољопривредну механизацију мора да економски оправда своју инвестицију и да прикаже како и за који временски пероио ће се улагање вратити.
Када је у питању земља порекла, то тек треба да се прецизира конкурсом. Још увек није познато да ли ће сва механизација бити на списку за подстицаје без обзира на земљу порекла.
Подршка младима у руралним подручјима старт ап средствима у износу од 100 милиона динара је свакако мера која ће имати много заинтересованих.
Интензитет помоћи износи до 100% укупних прихватљивих трошкова, мин. 500.000 динара, макс. 2.500.000 динара по кориснику.
Како ће то функционисати?
Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Решењем образује Комисију за разматрање пријава. Пријаве се рангирају према критеријумима и приложеном бизнис плану. Са корисницима средстава се потписују уговори. Подносилац пријаве је у обавези да приликом потписивања уговора са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство о коришћењу средстава достави средство обезбеђења да опрема неће бити отуђена у року од 5 година, односно да ће опрема бити коришћена у складу са законским позитивним прописима.
Након тога се врши авансна исплата 75% уговорених средстава, а остатак од 25% се исплаћује након извршених свих активности из бизнис плана и провере на терену.
Бизнис план у овом случају носи 40 бодова.
По свему судећи, биће ово занимљива година када су подстицаји у питању. Обзиром да има доста подстицајних мера, а средства су ограничена, једна од ствари ће бити сигурно пресудна, а то је брзина подношења уредног и комплетног захтева за подстицаје.
Када се конкурси јасно дефинишу, о месту и времену предавања бићете обавештени уколико сте део нашег система информисања. Уколико желите да сазнате како можете бити на време информисани о свим подстицајним мерама, посетите нашу страну намењену информисању пољопривредника ОВДЕ.
