Субвенције у пољопривреди
Европска унија (ЕУ) улази у завршну фазу обликовања јединственог тржишта,
чија је визија у основним контурама најављена пре више од пет деценија.
Пројекти остваривања јединственог тржишта садрже комплексан скуп мера на
институционалном, економском, технолошком и организационом плану. Реализацијом
ових мера требало би да се успоставе услови за несметанo кретање материјалних
добара и фактора производње, знања, рада и капитала, на подручју целе Европе.
Пољопривредни сектор од почетка је имао специфичан положај и третман у
овим процесима. Неретко, био је и опредељујући фактор динамике и интензитета
интеграционих процеса у целини. Та улога не изостаје ни данас, али у доста измењеним
условима и са стратегијом која садржи нове развојне циљеве и механизме.
Пољопривреда и прехрамбена индустрија ЕУ представљају јединствен стратешки
систем. Улога и значај овог сектора у укупној привреди ЕУ (и поред пада у релативним
односима), огледа се у виталном значењу у обезбеђењу здравља становништва,
руралном развоју и заштити животног простора.
ЕУ представља тржиште са око 500 милиона потрошача који су спремни да потроше
скоро четвртину својих зарада на храну. Прехрамбена индустрија учествује са 3–5%
у бруто домаћем производу (БДП) и запошљава више од 3% радне снаге ЕУ. Сектор
примарне пољопривредне производње запошљава око 2% радне снаге, доприносећи
са преко 4% у БДП ЕУ. Сви приказани сегменти прехрамбеног система ЕУ упошљавају
око 20% радне снаге и производе више од 10% БДП.
Са аспекта текућих кретања и пројекција будућих односа и тенденција, треба имати у
виду одређене дугорочније трендове у организацији тржишта, технологији и наступу.
Број фармера у ЕУ-27 износи око 26,7 милиона што представља трећину њиховог
укупног броја из периода када су дефинисани основни циљеви аграрне политике,
пре више од пет деценија у Риму. Тенденција смањења броја фармера у ЕУ биће
настављена под снажним дејством технолошких и демографских промена и растом
дохотка. Из тог процеса резултираће и одговарајући производно-тржишни и развојни
ефекти. С друге стране, број потрошача је повећан, уз тенденцију даљег раста, али
релативно споријим темпом.
Пољопривреда је сектор привреде од посебног значаја за економски развој Републике
Србије. Њен положај је специфичан, јер осим економског има и посебан социјални и
еколошки значај, при чему је истовремено и носилац руралног развоја.
Пољопривреда доприноси националном богатству са значајним учешћем у стварању
БДП. Учешће примарне пољопривреде у реализацији БДП Републике Србије у
периоду 2001–2010. године било је у распону 24,6–9,7%. Учешће пољопривреде у
националном БДП 2010. године процењено је на 9,6%. Овако високо учешће има
још већи значај када се узме у обзир да је вредност примарних пољопривредних
производа значајно нижа од вредности у прерађивачкој прехрамбеној индустрији, и
указује на суштински значај ове гране за укупну националну привреду.
Просечна годишња стопа раста нето пољопривредне производње у Србији, у
протеклих дест година износила је 1,3%, а бруто вредности 1,9%. У структури
вредности производње, у истом периоду доминирала је биљна производња, док у
развијеним привредама доминира сточарска производња.
Истовремено, Република Србија налази се у завршној фази међународних интеграција
(чланство у ЕУ и Светској трговинској организацији), што ће довести до високог
степена либерализације тржишта и јаке конкуренције. У наредном периоду следи
даља либерализација тржишта, по основу преузетих обавеза у оквиру споразума
ЦЕФТА, примене Споразума о слободној трговини с Републиком Турском и ЕФТА
споразума. Од значаја за либерализацију тржишта је и Споразум о стабилизацији и
придруживању између ЕУ и Републике Србије, који је већ трећу годину у примени.
Стога је приоритетни задатак српске пољопривреде да повећа општи ниво
конкурентности, пронађе нова тржишта, прилагоди се правилима и стандардима ЕУ
и СТО, освоји нова знања и технологије, које ће изменити структуру пољопривреде и
спремно дочекати конкуренцију на домаћем и међународном тржишту.
Досадашње анализе указују на чињеницу да производни и економски ефекти српске
пољопривреде нису на нивоу могућности које проистичу из расположивих ресурса,
повољних природних и климатских услова. Зато је у наредном периоду неопходно
интензивирати и адекватним буџетским средствима подржати развојну аграрну и
руралну политику.
У очекивању 2014. године, која ће бити нова прекретница у историји ЗПП ЕУ, у
Привредној комори Србије иницирана је израда публикације под називом „Питања
и одговори о Европској унији за пољопривреднике”. У претходном периоду било је
публикација са сличном темом. Ипак, оцењено је да најширем кругу заинтересованих
треба омогућити да се упознају са овом компликованом, сложеном и веома захтевном
политиком ЕУ. Концепцијом текста „Питања и одговори” покушали смо да пружимо
одговоре на конкретна питања, као што су: Зашто нам је потребна Заједничка
пољопривредна политика? Шта грађани могу да очекују од пољопривреде? Зашто се
дешавају реформе ЗПП? Шта нам је потребно за ЗПП будућности?
Како у једној публикацији није могуће одговорити на сва питања, издвојено је
око стотинак оних чији ће одговори бити корисни најширем кругу читалаца –
пољопривредним произвођачима, задругама, студентима, али и запосленима у
државним институцијама, привредним коморама, као и свима онима који имају
задатак да изазове европских интеграција приближе сектору пољопривреде.
Садржај је структуриран тако да у најважнијим тачкама обухвати ЗПП ЕУ, однос
Србије и ЕУ у пољопривреди, као и основне појмове у вези са прилагођавањем
тржишту ЕУ. Посебно су обрађени појмови који се односе на средства намењена за
развој руралних средина, која се издвајају кроз IPARD компоненту претприступних
фондова ЕУ. Разнородност делатности пољопривреде представили смо са по
неколико, по нашем мишљењу, најважнијих питања, а тако су обрађена и питања
стандарда безбедности хране, заштите географског порекла, добробити животиња,
као и ветеринарска и фитосанитарна питања.
Кроз изложени сет питања и одговора покушали смо да предочимо
пољопривредницима с којим трошковима могу рачунати приликом припрема овог
сектора за наступ на тржишту ЕУ, али и добити од тог процеса – које су значајне –
иако се неке од њих у овом тренутку још не назиру. Најважнији циљ који смо хтели да
постигнемо овом публикацијом јесте да се отколоне разне заблуде у вези с процесом
европских интеграција, да се појасни положај српске пољопривреде и сва очекивања
од процеса приступања ЕУ.
У Привредној комори Србије, бројним активностима доприноси се креирању свести
пословних субјеката о значају европских интеграција за привредни развој Србије.
Надамо се да смо и овом публикацијом успели да створимо едукативно средство
за подизање нивоа знања свих заинтересованих за сектор пољопривреде и да смо
пружили допринос у разумевању већине проблема и препрека које се јављају у
процесу европских интеграција.
„Питања и одговори о Европској унији – за пољопривреднике” отворена су за нова
питања и одговоре у неком наредном издању.
