Субвенције у пољопривреди
До 2013. порез на земљиште се одређивао на основу катастарског прихода. Катастарски приход био је изузетно мали, тако да се, по оцени надлежних, на тај начин није могао утврдити реалан порез. Рецимо, на основу тих параметра дешавало се да неко за 20 хектара добије десетак динара пореза, објашњавају стручњаци из те бранше. Пољопривредници махом нису ни добијали порез на имовину јер је Пореска управа слала само решења која су износила више од стотину динара годишње, а таквих није било много. Сад је законодвац донео другачији закон, који се примењује од почетка ове године. То је, објашњано је, реалан порез и плаћа га само онај ко има земљиште. Онај ко има више земље – платиће више, али је законодавац имао у виду да такви остварују и веће приходе.
„Порез на земљиште за физичка лица утврђује се сада процентуално у односу на тржишну вредност. Свака општина и град су до 29. новембра прошле године биле у обавези да донесу одлуку о зонирању града, то јест општине, а потом да за сваку зону утврде цену по квадратном метру, на основу промета оствареног на територији те општине од 1. јануара до 30. септембра претходне године„, објашњава Николина Шефрезе из зрењанинске пореске управе.
Она напомиње да пољопривредници могу да на сајту свог града или општине виде колика је цена земљишта по квдратном метру, саберу број својих метара пољопривредног земљишта и да, уз стопу од 0,3 посто, израчунају колики им је порез.
Законодавац није дозволио могућност да се порез утврђује на основу класе земљишта, само по областима. Такође, одредио је да су све локалне самоуправе морале да на интернетским презентација објаве те податке. И што је важно, реч је о просечној цени оствареној у промету, а просек је утврђен тако што је у обзир узет промет и најлошије и најбоље земље. Пошло се од тога да неко има много хектара, велику површину земљишта, па су неке парцеле лошијег квалитета, неке најбољег, па се стога ишло на просек.
