Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту

Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту

(Објављено у „Службеном гласнику РС”, број 112/15 од 30. децембра 2015. године).

Неке од новина које нови Закон прописује

Уводи се обавезно вођење књиге поља која представља документ о планирању и праћењу свакодневних активности у биљној производњи и оствареним приносима током године, а нарочито у ратарској, повртарској и воћарској производњи.

У комисијама које израђују план коришћења и управљања државним пољопривредним земљиштем, мора бити дипломирани инжењер пољопривреде.

Ако јединица локалне самоуправе не донесе програм из става 2. овог члана, у складу са одредбама овог члана, Министарство без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана истека рока за доношење годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, односно од дана истека рока за доношење одлуке о расписивању јавног огласа, обавештава министра надлежног за послове финансија који у року од 15 дана, привремено обуставља пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде тој јединици локалне самоуправе док ту обавезу не изврши.

Ако пољопривредно земљиште у државној својини није било издато најмање последње три агроекономске године и није било предмет коришћења, јавним надметањем по почетној цени од 0 динара, то пољопривредно земљиште може се дати на коришћење за пољопривредну производњу физичким и правним лицима која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу, на период до пет година.

Пољопривредно земљиште под истим условима може се дати и лицима која се баве производњом енергије из обновљених извора од биомасе и сточарства, с тим да период коришћења може да буде до 30 година, уз одобрење за инвестиционе радове које даје .

Одлуку о давању на коришћење пољопривредног земљишта  и доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе уз сагласност Министарства.

Период коришћења пољопривредног земљишта које служи за производњу енергије из обновљених извора од биомасе и сточарства, може се продужити до 25 година ако пољопривредни инспектор утврди да корисник то земљиште користи у пољопривредне сврхе, а за површине преко 10 ha период коришћења пољопривредног земљишта може се продужити само ако корисник добије одобрење за инвестиционе радове које даје .

Ако се период коришћења пољопривредног земљишта које служи за производњу енергије из обновљених извора од биомасе и сточарства продужи, корисник за период за који је продужено коришћење тог земљишта плаћа закупнину за пољопривредно земљиште у државној својини, и то:

• за површину до 10 ha – у висини од 10% од просечно постигнуте цене закупа по хектару у јединици локалне самоуправе на којој се земљиште налази

• за површину од 10 ha до 50 hа – у висини од 40% од просечно постигнуте цене закупа по хектару у јединици локалне самоуправе на којој се земљиште налази
• за површину преко 50 ha – у висини од 60% од просечно постигнуте цене закупа по хектару у јединици локалне самоуправе на којој се земљиште налази.

Пољопривредно земљиште у државној својини може се дати у закуп  физичком, односно правном лицу за период који не може бити краћи од једне године нити дужи од 30 година, а за рибњаке и винограде 40 година.

Узурпирање државног пољопривредног земљишта

Ако правно односно физичко лице користи пољопривредно земљиште у државној својини без правног основа, односно супротно одредбама овог закона, дужно је да за коришћење тог земљишта плати троструки износ највише просечне постигнуте цене по хектару на територији округа на којој се налази пољопривредно земљиште које се користи без правног основа. Ако лице не изврши обавезу плаћања, јединица локалне самоуправе дужна је да скине усев на основу акта свог надлежног органа.

Ако пољопривредни инспектор записником утврди да непознато лице користи пољопривредно земљиште у државној својини без правног основа надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси одлуку о скидању усева.

Скидање и продају усева надлежни орган јединице локалне самоуправе врши на терет лица које користи пољопривредно земљиште у државној   својини без правног основа, а ако се ради о непознатом лицу на терет јединице локалне самоуправе. Средства остварена од продаје скинутог усева, по одбитку трошкова скидања усева.

Закупац пољопривредног земљишта у државној својини дужан је да успостави плодоред и води књигу поља за биљну производњу, чију контролу и оверу врши дипломирани инжењер пољопривреде, који је члан комисије.

Правна лица која остварују право на закуп пољопривредног земљишта у државној својини обезбедиће запошљавање незапослених лица.

Пољопривредно земљиште даје се у закуп јавним надметањем у два круга, осим код права првенства закупа и права пречег закупа.

Почетна цена закупа земљишта у првом кругу не може бити нижа од 80% просечно постигнуте цене закупа по хектару, односно у другом кругу не може бити нижа од 60% просечно постигнуте цене закупа по хектару.

Ако се пољопривредно земљиште не изда у закуп након спроведеног поступка, Министарство може да спроведе поступак јавног надметања.

Право првенства и право пречег

Право првенства закупа на период до 30 година има правно лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном  статусу и које достави инвестициони план на који сагласност, уз предлог мера за реализацију закупа, даје комисија, с тим што укупна површина предвиђена за давање у закуп по овом основу не може да износи више од 30% од укупне површине пољопривредног земљишта у државној својини предвиђене за давање у закуп у јединици локалне самоуправе.

Комисију образује министар надлежан за послове пољопривреде које се објављује у службеном гласилу Републике Србије.

Доказ да је лице уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и да се налази у активном статусу, инвестициони план на који је претходну сагласност дала комисија и предлог мера за реализацију закупа, достављају се Министарству које те доказе доставља јединици локалне самоуправе.

Одлуку о праву првенства закупа доноси јединица локалне самоуправе у року од 30 дана од дана пријема доказа.

Ако јединица локалне самоуправе не донесе одлуку о праву првенства закупа у року, одлуку доноси Министарство.

Право првенства закупа може да оствари више правних лица на територији једне локалне самоуправе, а која нису у својству повезаних лица, с тим што укупна површина остварена по овом основу не може да буде већа од 30% површине која се планира издати у закуп.

Лице које оствари закуп по основу права првенства закупа нема право остваривања права пречег закупа.

Право првенства закупа може да се оствари и на катарстарским парцелама које нису биле предмет закупа и коришћења у претходне три агроекономске године, а катастарске парцеле које су опредељене за право првенства закупа сматрају се обухваћеним и садржаним у годишњем програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта који доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Право пречег закупа остварује се у поступку који спроводи јединица локалне самоуправе расписивањем јавног позива.

Јавни позив из става 10. овог члана расписује се до 30. јуна текуће године, а пријава на јавни позив са потребном документацијом доставља се најкасније до 31. октобра текуће године јединици локалне самоуправе.

Ако се на основу јавног позива  пољопривредно земљиште у државној својини не изда по основу права пречег закупа, то земљиште даје се у закуп јавним надметањем.

Право пречег закупа пољопривредног земљишта у државној својини има правно и физичко лице које је:

• власник система за наводњавање, одводњавање, рибњака, пољопривредног објекта, стакленика, пластеника и вишегодишњих засада (воћњака и винограда који су у роду) који се налазе на пољопривредном земљишту у државној својини и које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу најмање три године

• власник домаћих животиња, који је и власник, односно закупац објекта за гајење тих животиња на територији јединице локалне самоуправе на којој се право пречег закупа остварује и које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статуту најмање 1 годину.

Правна и физичка лица имају предност приликом опредељивања површине пољопривредног земљишта по основу права пречег закупа.

Правна и физичка лица право пречег закупа остварују по основу условних грла, и то до 1 ha по условном грлу.

Ако је број условних грла по хектару већи од преостале површине примењује се принцип сразмерности између броја условних грла сваког имаоца права пречег закупа и расположиве површине у хектарима.

Укупна површина пољопривредног земљишта која припада правном или физичком лицу коме је утврђено да има право пречег закупа умањује се за површину пољопривредног земљишта коју има у свом власништву и у власништву њему повезаних лица, као и за површину од пољопривредног земљишта коју већ има у закупу по основу уговора закљученог са Министарством и са другим лицима.

Закупнина пољопривредног земљишта у државној својини по праву пречег закупа је просечно постигнута цена закупа по хектару.

Закупнина пољопривредног земљишта у државној својини по праву пречег закупа је просечно постигнута цена закупа по хектару, с тим што закупнина по праву пречег закупа по том основу не може бити већа од просечне цене закупа по хектару на територији Републике Србије у последње три године.

Просечно постигнута цена закупа по хектару је просечна  постигнута цена на последњем одржаном јавном надметању за пољопривредно земљиште у државној својини које је дато у закуп на територији јединице локалне самоуправе, а ако у јединици локалне самоуправе није било јавног надметања у претходној години, просечна постигнута цена пољопривредног земљишта у државној својини свих граничних јединица локалне самоуправе.

Висину закупнине  утврђује јединица локалне самоуправе.

Одлуку о давању у закуп пољопривредног земљишта у државној својини по основу права пречег закупа доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе уз сагласност Министарства.

Влада ближе прописује услове, начин и поступак за остваривање права првенства закупа, критеријуме за утврђивање висине закупнине за право првенства закупа, као и документацију која се доставља уз захтев за  остваривање права првенства закупа.

Министар ближе прописује услове, начин и поступак за остваривање права пречег закупа, као и документацију која се доставља уз захтев за остваривање права пречег закупа.”

Право учешћа у јавном надметању за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у првом кругу има физичко лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу најмање три године, са пребивалиштем најмање три године у катастарској општини на којој се налази земљиште које је предмет закупа, да је власник најмање 0,5 ha пољопривредног земљишта, односно правно лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу најмање три године, које је власник пољопривредног земљишта најмање 10 ha у катастарској општини у којој се налази земљиште које је предмет закупа и има седиште на територији јединице локалне самоуправе којој припада та катастарска општина.

Право учешћа у јавном надметању за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини у првом кругу има физичко лице које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу најмање 3 године, са пребивалиштем најмање три године на територији јединице локалне самоуправе која спроводи јавно надметање, а чија се парцела граничи са земљиштем у државној својини које је предмет закупа.

Послове увођења у посед пољопривредног земљишта у  државној својини које је дато у закуп, односно на коришћење обавља општинска, односно градска управа у сарадњи са надлежном пољопривредном инспекцијом и органом надлежним за послове вођења јавне евиденције о непокретностима односно геодетском организацијом, о чему се сачињава записник.

Продаја државног земљишта

У члану 72. после речи: „не може се отуђивати” додају се речи: „осим под условима предвиђеним овим законом”.

Пољопривредно земљиште у државној својини физичко лице може стећи теретно правним послом под условима прописаним овим законом, осим у области административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија.

Пољопривредно земљиште у државној својини физичко лице може стећи ако:

• је држављанин Републике Србије
• има регистровано  пољопривредно  газдинство   у  активном    статусу најмање три године или је носилац породичног пољопривредног газдинства у активном статусу најмање три године
• има услове/механизацију/опрему за обављање пољопривредне делатности
• у својини има највише до 30 ha пољопривредног земљишта
• има пребивалиште у јединици локалне самоуправе у којој се продаје пољопривредно земљиште у државној својини најмање пет година
• у последње три године није извршило отуђење више од 3 ha пољопривредног земљишта у свом власништву, осим у случајевима у којима је утврђен јавни интерес
• укупна површина коју ће физичко лице имати у својини након куповине државног пољопривредног земљишта не прелази 40 ha

Предмет продаје може да буде пољопривредно земљиште у државној својини ако:

• је удаљено најмање 10 km од државне границе, а уз сагласност Владе, за сваки појединачан случај, удаљеност може бити и мања, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове одбране и министарства надлежног за унутрашње послове
• није предвиђено важећим планским документом
• није предмет реституције
• не припада заштићеним природним добрима
• не припада или се не граничи са зоном безбедности/војном базом.

Физичко лице које испуњава услове прописане овим законом може стећи у својину највише до 20 ha површине на пољопривредном земљишту у државној својини.

Физичко лице које има доспеле неизмирене обавезе по основу закупнине пољопривредног земљишта у државној својини не може да постане власник пољопривредног земљишта у државној својини.

Укупна површина пољопривредног земљишта у државној својини која може  да  буде  предмет  продаје  не  може  да  износи  више  од  20%  од укупне површине пољопривредног земљишта у државној својини која може да буде предмет закупа у јединици локалне самоуправу.

Влада прописује ближе услове, начин и поступак продаје, као и документацију која се доставља у поступку продаје.

Право прече куповине пољопривредног земљишта у државној својини има физичко лице које испуњава опште услове из члана 72. овог закона, као и посебне услове по следећем редоследу:

• да је власник инфраструктуре на пољопривредном земљишту у државној својини које је предмет продаје
• да је сувласник са Републиком Србијом на катастарској парцели која је предмет продаје, а сувласнички део Републике Србије је мање површине од површине која је у власништву тог физичког лица
• да је власник пољопривредног земљишта које се граничи са катастарском парцелом у државној својини која је предмет продаје
• да је закупац пољопривредног земљишта у државној својини којe је предмет продаје и има закључен уговор о закупу пољопривредног земљишта у државној својини на период дужи од 20 година
• да има пребивалиште најмање пет година у катастарској општини у којој се продаје пољопривредно земљиште у државној својини.

Пољопривредно земљиште у државној својини које је предмет продаје утврђује Министарство на предлог јединице локалне самоуправе.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе опредељује површине за продају пољопривредног земљишта у државној својини, и то почевши од најмањих катастарских парцела, и објављује јавни позив за прикупљање понуда уз сагласност Министарства.

Јавни позив обавезно садржи број катастарске парцеле и почетну тржишну вредност.

Јавни позив се објављује на огласној табли јединице локалне самоуправе и месне заједнице, на интернет порталу јединице локалне самоуправе, дневном листу и службеном гласилу јединице локалне самоуправе.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе разматра понуде и ако су испуњени сви услови предвиђени овим законом доноси одлуку о продаји уз претходну сагласност Министарства.

Ако се више физичких лица пријави за исто пољопривредно земљиште у државној својини предност има лице које има право прече куповине ако прихвати највишу понуђену цену, а ако се не пријави ниједно физичко лице које остварује право прече куповине пољопривредног земљишта у државној својини, предност има лице које је понудило највишу цену.

Тржишну вредност за пољопривредно земљиште у државној својини које је предмет продаје утврђује Министарство финансија – Пореска управа за сваку јединицу локалне самоуправе.

Пољопривредно земљиште у државној својини које је предмет уговора о купопродаји не сме се отуђити, дати у закуп најмање петнаест година од дана продаје, нити бити предмет хипотеке и других оптерећења.

Уговором о купопродаји пољопривредног земљишта у државној својини може се уговорити плаћање цене у ратама у року који није дужи од десет година од дана закључења купопродајног уговора уз достављање средства обезбеђења.

Средства обезбеђења која  доставља купац могу бити:

• уговор о јемству правног лица у износу уговорне вредности;
• банкарска гаранција у износу уговорне вредности;
• хипотека на земљишту које је предмет продаје.

Пољопривредно земљиште које је предмет уговора о купопродаји може се користити искључиво у пољопривредне сврхе.

Уколико купац не изврши обавезу плаћања у ратама у складу са закљученим уговором, уговор се раскида, а уплаћена средства се враћају купцу умањена за висину закупнине за период коришћења пољопривредног земљишта.

Средства остварена од продаје пољопривредног земљишта у државној својини приход су буџета Републике Србије.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Комплетан Закон  о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту можете преузети у прилогу текста.