Субвенције у пољопривреди
На први поглед ништа, али…
Један од најпознатијих светских политичара који је недвосмислено имао највећу улогу у креирању светске историје за време и после Другог светског рата, Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза од 1922. до своје смрти 1953. године.), имао је једну изреку која је обележила његово време, а она гласи:
„Сви проблеми настају због човека. Нема човека, нема проблема“.
На први поглед, нема ништа слично са нашом ситуацијом која се одиграла пре пар дана у селу Гаково у општини Сомбор.
Међутим,ако умешате Аристотела и силогизме којима се бавио. Силогизам је закључивање из две премисе које имају ту особину да закључак мора бити истинит ако су истините и премисе.
Мало логике:
- По Стаљину: Људи су проблем.
- По Аристотелу: Пољопривредници су људи.
- Закључак: Пољопривредници су проблем.
Значи, уклони пољопривреднике и решио си проблем.
Управо то се десило и код нас у Гакову. Е сад, ситуација не би била тако драматична да нема толико питања како се све то одиграло и како су пољопривредници једноставно уклоњени из једначине у којој се број људи и количина хектара који су узурпирани могу обележити са Х, а ретултат сви знамо-не зна се ко пије,а ко плаћа. Камо пусте среће да је ових шест пољопривредника наш највећи проблем и да се њиховим хапшењем решавају сви проблеми.
Иако овај проблем траје месецима и сви су указивали на њега,од пољопривредних удружења, пољопривредника, до покрајинског секретара за пољопривреду, решење се није назирало. По речима оних који су се осврнули на овај проблем, то је проблем који је само чекао да се деси.
Закон о пољопривредном земљишту је јасан-ко узурпира државно земљиште мора да плати троструку цену закупа и његово газдинство стиче статус пасивног, а док сте у пасивном статусу, не можете да користите државне подстицаје. Међутим, у овом нашем случају уместо казне, узурпатори могу да се нагоде са локалном самоуправом о цени закупа и плате вансудско поравнање. Интересантно. Лепа порука свима којима недостаје пољопривредног земљишта, али чему онда закон?
Свалити кривицу за насталу ситуацију у Сомборском атару на сељаке је најлакше. Зашто? Па зато што су неорганизовани и не могу да као радници ступе у штрајк и обуставе производњу јер им то природа не дозвољава. Сељаке может волети или не али неколико чињеница о њима се не могу оспорити.Исти ти сељаци производили су храну и за време свих ратова и недаћа који су нас задесили на овим просторима од светских ратова, грађанског рата у СФРЈ, бомбардовања, поплава и осталих несрећних околности које су нас задесиле. И сада су они проблем. Стиче се утисак да је дошао ред на њих.
Ништа им не иде од руке. Прво су цене пале на тржишту.Онда се десио(и још увек се дешава) увоз меса са свих страна. Затим су пале цене товљеника на 100 дин/кг и ниже од тога. Откупна цена млека пала на 28 дин/л углавном.Убрзо затим су смањене субвенције са 12000 дин/ха на 4000 дин/ха.Укинут је регрес за дизел гориво за пољопривреду. Као да није довољно што имамо најскупље гориво у региону, него се још и регрес укине.Закон о пољопривредном земљишту се изменио како би се брже боље решили најплодније земље и поклонили је странцима који имају сто пута више од нас свега. Ако смо сиромашни, па зашто онда да помажемо богатима?А сви економски показатељи говоре да смо на самом дну у региону. Суперхик метода-отми од сиромашних и дај богатима.
Али има још једна проблематична ствар. Од следеће године,креће слободна продаја земљишта код нас. Поставља се питање ко ће ту земљу да купи? Породична газдинства ће тешко моћи да купе земљиште уколико се буду такмичили са странцима. Интересантно је да нико то не жели да спречи иако имао пример у комшилуку у Мађарској како су они прошли када су продавали национално богатство. Мађари су продавали, а не поклањали државно пољопривредно земљиште. Али убрзо су схватили шта су урадили, па су брже боље куповали то исто земљиште по вишим ценама од оних по којима су га продали. Одмах су ставили мораторијум на продају земљишта странцима и сада иако имате новца-не можете да будете власник земљишта ако сте странац.
Међутим, поставља се вечно питање ко је бољи газда у Србији: странци или домаћи велепоседници? Сигурно је, ни једни ни други. Најбоље газде су они који су генерацијама стицали и нису за 5-10 година стекли хиљаде и хиљаде хектара. Поштеним радом то је немогуће.Или је могуће? Треба ти земље? Видиш таблу. Кући по плуг. Колико поореш, то је твоје. Ниси платио? Нема везе. Нагодићеш се већ са неким. Па има толико земље у Војводини, па пар хиљада хектара неће нико ни приметити. Дивљи запад, само Џон Вејн фали и да све буде комплетно.
Са друге стране, поставља се питање, какав то пример дајемо онима који долазе после нас? Ваљда планирамо да неко и после нас живи у овој земљи? Уколико погледамо статистику, у односу на број становника Србија је прва земља у Европи, а друга у свету по броју становника који напуштају државу и одлазе у иностранство. Баш смо изабрали по чему ћемо да будемо први. Емиграција, на коју додамо негативни природни прираштај, дају суморну цифру да Србија сваке године остаје без 35000 становника. То је 35000 потрошача мање сваке године.35000 људи мање који сваки дан купују храну.Купују је они, али на другом месту. Већ сад је проблем продати производ на селу, али убудуће ће овај проблем само расти.Ови који су остали, велика већина њих ради за 200 евра. Која привреда може да се развија на плати од 200 евра? Како ћете имати развијену привреду, ако немате развијену пољопривреду? Ко ће да купује те машине, ако ни он не може да оствари проширену репродукцију на свом газдинству и ако гледа да преживи? Ко ће да оснује породицу са платом од 200 евра? Испарићемо са ових простора полако, али сигурно.
Уколико планирамо да нашу децу виђамо често, а не преко Скајпа зато што конобаришу у Немачкој, возе камион у Канади, беру воће у Грчкој, граде нафтне бушотине у поларном кругу у Русији, чувају овце у Аустралији, таксирају у Норвешкој,бармени су на крузеру, лове крабе на Аљасци…., морамо се променити и почети размишљати о ономе што нам се дешава. Да ли је могуће да не знамо боље од овога? Које је решење?
Решење је једноставно. Размислите о свему.Организујте се. Почнимо да ценимо себе за почетак. Невоља једне друштвене групе, у овом случају сељака је и наша невоља.Када заврше са њима, шта мислите ко је следећи? Ко контролише храну, контролише све. Ако не верујете мени, верујте директору Продуктне берзе Жарку Галетину. Он је то све лепо објаснио у свом тексту који можете у целости прочитати ОВДЕ .
Повезане вести:
