Субвенције у пољопривреди
Да су Робне резерве Србије, када је њихов аграрни део у питању, неефикасан систем који се мора реформисати и модернизовати, слушамо одавно, нарочито у последње време, када је та институција била у епицентру афере са житом, међутим, нова решења још нису заживела. У разговору за наш лист аграрни аналитичар Војислав Станковић изнео је нови концепт система Робних резерви, који је, како каже, од стратешког системског значаја за привреду Србије.
– Србија се суочава са све већим нестабилностима и поремећајима односа понуде и тражње на домаћем тржишту бројних робних група, а с друге стране, све су бројније елементарне непогоде, што нужно намеће потребу формирања одговарајућих стабилизационих и стратешких Робних резерви – наглашава Станковић.
Он напомиње да се успостављање и одржавање динамичке стабилности односа понуде и тражње и стабилности производње и цена пољопривредних производа, односно трајне прехрамбене сигурности становништва, обезбеђује системом тржишних институција, посебно јединственим системом аграрних робних резерви.
Објашњава да систем аграрних робних резерви чине две хоризонталне компоненте – сталне, то јест стратешке, и стабилизационе, односно тржишне. Сталне резерве пољопривредних и прехрамбених производа требало би да се утврђују по посебним програмима, у обиму и по структури који обезбеђује прехрамбену сигурност у ванредним околностима, на пример елементарних непогода, непосредне ратне опасности, рата…
Стабилизационе, односно тржишне робне резерве, функционишу у непосредној вези с формирањем тржишних институција и агенција, кроз организациону и упављачку трансформацију Републичке дирекције за робне резерве, која се мора оспособљавати за интервенције на тржишту по одређеним робним програмима.
– Текуће стабилизационе интервенције Робних резерви су основни инструменти за остваривање истовремене економске заштите пољопривредних произвођача и потрошача хране од монопола купаца, прерађивача, односно произвођача. Стога су потребна два смера интервенције – интервентна куповина одређених производа, када је њихова понуда већа од тражње, што је заштита произвођача, те интервентна продаја одређених производа, када је њихова тражња већа од понуде, а тако се штите потрошачи – каже Станковић.
Он наглашава да је, да би тржишне робне резерве ефикасно утицале на стабилност тржишта пољопривредних и прехрамбених производа, потребно да та институција буде рационално организована и материјално-финансијски оспособљена да може обављати интервентну продају одређених агроиндустријских производа у обиму од најмање 15 одсто обима њихове комерцијалне потрошње, односно интервентну куповину одређених производа која се не може унапред квантификовати. У том смислу се Дирекцији за робне резерве обезбеђује одговарајућа финансијска подршка новцем из аграрног буџета и у монетарно-кредитној политици.
Посебан третман
– Због изузетног значаја Робних резерви у обезбеђивању стабилности аграрног тржишта, посебну пажњу треба посветити питању управљања системом резерви – наглашава Војислав Станковић. – Европска искуства упућују на потребу да ту функцију оперативног одлучивања о начину, обиму, условима и времену интервенције система Робних резерви на аграрном тржишту, има посебно међуресорско тело Владе, које на основу годишњих робних и финансијских програма одобрених од Владе, доноси оперативне одлуке о интервенцијама и пословању на тржишту.
Извор: Дневник
