Субвенције у пољопривреди
Студијско путовање у Албасете(Шпанија)
(03-06.05.2018. године)
Како стићи до Албасетеа?
Шпанија Област Кастиља Ла Манча Округ Албасете Град Албасете
У склопу својих редовних активности које Удружење пољопривредника општине Рума има на пројекту Аполо(прojeкaт је финaнсирaн од стране Eвропске уније по Гранту број 687412 Хоризонт 2020 програм за научно-истраживачке пројекте), ред је дошао и на Шпанију.
Земља која је свој печат дала развоју цивилизације и која је позната по много чему. Прва асоцијација која вам падне на памет је корида и борбе са биковима, конквистадори, маслиново уље и чувена шунка која иде руку под руку са вином.
Путовање започињемо у Руми па затим преко Београда до Франкфурта, па од Франкфурта до Мадрида, па од Мадрида до прелепог града Албасетеа који се налази у покрајини Албасете која се налази у области средње Шпаније Кастиља Ла Манча.
Док путујете 1 сат и 45 мин. брзим возом из Мадрида до Албасетеа(воз је успут невероватно удобан), можете да уживате у прелепим пределима Шпаније. Обзиром да је наше путовање имало везе са прецизном пољопривредом, обратили смо пажњу на њихове пољопривредне површине. Не треба да чуди што су те парцеле јако мале и уситњене, некада и више него у Србији. Чудно нам је било што је сваки метар квадратни ораница обрађен без обзира на величину. Нигде не можете да видите било какву закоровљеност, а од пластичне амбалаже искоришћених хемијских препарата нигде ни трага. Обзиром да квалитет земљишта у Шпанији не може да се пореди са квалитетом земљишта у Србији, постаје јасно да се са земљиштем као ограниченим ресурсом у Шпанији, поступа са много више пажње него код нас.
Како све више улазите у унутрашњост Шпаније и приближавате се Албасетеу, парцеле постају све веће и површине под маслињацима и воћем, полако постају површине под пшеницом и уљаном репицом. Земља црвена са гомилом ситног и крупног камења налик шљунку. Мислим да на оваквом земљишту код нас, нико не би ни помислио да се бави пољопривредом, али Шпанци немају друге него да извуку максимум од онога што имају на располагању.
Приликом доласка у Албасете, наш домаћин је била Ана Осан(Agrisat Iberia SL (AgriSat). Како то бива, упознавање локалног краја и обичаја је неизбежно. Посета селу Чинчила у коме мислите да је време стало јер су скоро све грађевине урађене у традиционалном стилу(Црква Св. Марије отворена је за туристе). Једноставно, где код да се окренете имате да видите нешто лепо и интересантно и можете да видите како људи из овог краја са поносом причају историјат насеља.
Како смо се упознали са Чинчилом, време је за вечеру. Шпанци као и ми по свој прилици имају кухињу која је заснована на месу-јунетина, свињетина, јагњетина и риба. У Шпанији пре главног јела послужиће вам 3-4 јела, очигледно са жељом да у што бољем светлу представе себе и да се ви као гост осећате пријатно.Од разних предјела као што су печени козији сир у умаку од џема, динстане свињске крменадле са печуркама, дошли смо и до нечега што смо мислили да је исто као код нас, а то су крвавице. За разлику од наших крвавица којима је са шпанским заједничко само име, шпанске су очигледно црне као угаљ, али укусне невероватно.Ако имате прилику, пробајте их. Главно јело је свињски роштиљ са шпанским зачинима-укус за десетку. Шпанска вечера не би била вечера уколико ту не би било вина, које очигледно помаже после обилне и калоричне вечере. Шпанци за разлику од нас вечерају касно јер и сунце залази око 21:30 час. Обзиром да смо иста временска зона можете то упоредити са нама.
Сутрадан смо имали организивану посету фарми у Албасетеу која је више нешто као салаш код нас само далеко сређеније. На путу кроз рурални део Ла Манче , можете уочити да се све што се зелени и наводњава. Надморска висина Албасетеа је 630м надморске висине(Рума је на око 110м) што им ствара проблем са водом. Као да лоше земљиште није довољан проблем, него још и недостатак воде. Слој земље изнад матичне стене је до 35 цм.
Али Шпанија не би била Шпанија да није то и решила. По пољима можете да видите типски урађене објекте који су како су нам Шпанци објаснили, бунари са комплетно опремљеном инфраструктуром за наводњавање. Од система за наводњавање ту су линеари, цеви са распрскивачима и кап по кап системи.
Обзиром да је све уређено, процес наводњавања је итекако уређен. Не можете да наводњавате кад хоћете, са колико воде хоћете и како хоћете. Све је регулисано строгим правилима. Бунари су плански избушени и не можете да бушите где ви хоћете. Дозволе за коришћење воде су обавезне.Вода се испумпава највише 8 сати и то ноћу радним данима(можда због јефтине струје) и викендом 18 сати дневно.
Колико кошта наводњавање? Кошта колико мора да кошта јер без наводњавања не би било ничега. Принос пшенице у систему наводњавања је 10 т/ха, док је без наводњавања 2 т/ха. Цена за наводњавање пшенице и уљане репице је до 500 €/ха, за кукуруз до 1000 €/ха.Вода као вода се не плаћа, али се плаћа струја као енергент. Субвенције су 100 €/ха.
Цена земље је око 7.000 €/ха без наводњавања и око 30.000 €/ха са наводњавањем.
Када смо обишли њиве, настављамо са Шпанском традицијом у коју се ми Срби, а и Грци лепо уклапамо-ручак.
На фарми „La Grajuela“ (La Gineta, Albacete), домаћин нам је био Хуан Хозе Пуертас Тобосо( Spain.Juan José Puertas Toboso) са својим пријатељима и сарадницима Виктором Гарсија, Антониом Хименезом, Антониом Санчезом и Луисом Карлосом Броксом (Spain.Víctor García, Antonio Jiménez, Antonio Sánchez, Luís Carlos Brox).
Прича о пољопривреди се настаља јер су наши шпански пољопривредници у пилот програму истраживања правилног одређивања количине и времена наводњавања усева уз помоћ сателитске технологије. Ми у Србији истражујемо најповољнији моменат обраде земљишта како би се оствариле уштеде у дизел гориву. Грци су такође посвећени више наводњавању.
После практичних савета и размене искустава, прелазимо на ручак.Обзиром да слика замењује 1000 речи, погледајте како је то изгледало у Шпанији.Јунетина, зечетина, пилетина, тесто и шампињони. Салата више врста,бадеми и пистаћи. Вино, Естрела Галиција и сокови….све по реди и на крају дезерт од воћа.
Изрека да вино говори 1000 језика је проверена. После вина, Грци уче српски и шпански, Срби шпански и грчки, Шпанци српски и грчки. Све у свему, свакога занима како је код ових других, да ли је боље или лошије, какве ко има проблеме, а какве користи и остале ствари.
У Албасетеу, морате да купите њихове ножеве и бритве. По томе су најпознатији у Шпанији , али морате да пробате и њихову шунку. Колико шунке коштају, погледајте на слици. Наша српска шунка и њихова се знатно разликују. Можда ми нисмо навикли на то, али наша шунка може раме уз раме да стане са њиховом. Оно што ми не радимо као они је маркетинг и реклама. Шпанци на свом највећем аеродрому у Шпанији у Мадриду, продају оно најбоље што имају, а то је свакако шунка. Како то изгледа, погледајте на слици.
Нажалост, све што је лепо кратко траје. Морамо се опростити од Шпаније и кренути за Србију. Крећемо за Мадрид.
Мадрид у који смо стигли последњи дан пута је посебна прича. Прелеп град. О њему не вреди причати. Мало је времена. То треба видети. Док га не видите, прочитајте о њему.
Шта смо закључили на овом нашем путовању? Закључили смо следеће:
- Шпанију треба посетити
- Шпанци су пријатни људи који знају да дочекају госте
- Шпанци су вредни
- Шпанци су са разлогом поносни на своју земљу и историју
- Од Шпанаца можемо много да научимо и то не само у вези пољопривреде
Овим путем желимо да се захвалимо учесницима пројекта који се труде да мала и средња пољопривредна газдинства имају приступ савременим технологијама које треба да повећају профит од пољопривреде:
- Draxis environmental S.A. (DRAXIS) Солун,Грчка-координатор пројекта,
- Starlab Barcelona SL (Starlab) ,Барселона, Шпанија,
- Технички универзитет Беч (TUW), Беч, Аустрија,
- Грађевински факултет Београд (UBFCE), Београд, Србија,
- Пољопривредни факултет Атина (AUA),Атина, Грчка,
- Evenflow SPRL (EVF) SPRL, Брисел, Белгија,
- Agrisat Iberia SL (AgriSat) ,Албасете, Шпанија,
- Удружење пољопривредника Општине Рума (UPOR) ,Путинци, Србија,
- Пољопривредна задруга Пела(АСР), Пела, Грчка,
Детаљније о Аполо пројекту на линку http://subvencije.rs/kategorija/eu-i-svet/evropska-unija/horizon-2020-apolo-projekat/.
Верзију о пројекту Аполо на порталу Европске комисије, можете погледати ОВДЕ.
„The project leading to this application has received funding from the European Union’s Horizon 2020 research and innovation programme under grant agreement No 687412“
