Субвенције у пољопривреди
Како су климатске непогоде уништиле значајан део овогодишњег приноса, а адекватне реакције државе до сада није било, пољопривредници су одлучили да пошаљу „улитматум“ у ком траже додатних 300 евра по хектару, као ванредну помоћ.
Ова година само је још једна у низу у којој се пољопривреда бори са климом и све више ту битку губи.
Почетак године донео је мразеве, затим смо имали олује са градом, а онда је ударила и суша која је докрајчила оно што је до тада опстало.
Принос ће, према свим проценама, бити значајно умањен, а за многе културе биће преполовљен.
Иако држава на то није реаговала до сада, пољопривредници су одлучили да пошаљу јавни „ултиматум“ у ком траже финансијску помоћ или прете протестима.
Наиме, они су изнели захтев да држава исплати по 300 евра једнократне помоћи по хектару за све јаре културе житарица и све хектаре под воћем наведене у еАграру.
Они захтевају да уредба о овој исплати мора да буде усвојена до 1. августа ове године, а средства исплаћена до 20. августа.
Поред тога, они траже и исплату свих заосталих субвенција до 1. августа, затим измена Закона о акцизи до 1. септембра, по којем би пољопривредницима било омогућено точење дизела по основној цени, без акцизе. Додатно, траже и рефинансирање свих пољопривредних кредита са један одсто камате.
Колико новца би држава морала да издвоји ако би плаћала 300 евра по хектару?
На основу доступних података у званичним документима државних институција, покушали смо да дођемо до оквирне рачунице колико би држава морала да издвоји новца за ову помоћ пољопривредницима.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), укупно су под усевима јарих пшенице, кукурузе, соје, сунцокрета и шећерне репе нашло 1.461.059 хектара. Уколико се ова површина помножи са 300 то износи 438.317.700 евра само за ове културе.
Подаци за укупне засаде воћа за ову годину нису доступни, па није могуће израчунати колико би новца требало издвојити за те културе.
Међутим, ако узмемо податке из брошуре РЗС након Пописа пољопривреде 2023. године, тада је укупна површина под воћним засадима на територији целе Србије износила око 214.330 хектара.
Ако узмемо ту бројку и помножимо поново са 300 евра, добијамо 64.299.000 евра.
На крају, добијамо да би укупно било потребно издвојити више од 500 милиона евра за ову једнократну помоћ.
Ако узмемо у обзир да буџет намењен за пољопривреду ове године износи 149,5 милијарди динара, односно око 1,28 милијарди евра, то значи да би за ову исплату требало издвојити око 40 одсто овогодишњег буџета, односно више од трећине.
Од Министарства пољопривреде до објављивања текста нисмо добили одговор на питање колико би коштало испуњавање захтева пољопивредника.
Шта кажу пољопривредници, а шта стручњаци?
Војислав Малбашки из Савеза удружења пољопривредника Баната за Данас наводи да су врло лако дошли до бројке од 300 евра.
„Штете од суше су изузетно велике и тај новац би ублажио само већи део губитака које ћемо имати са овом производном годином, не би могло чак ни да намири у потпуности губитке“, указује он.
Малбашки подсећа да није у питању само ова година, него и неколико претходних које су биле сушне.
„Камата на камату, кредит на кредит и долазимо сад у ситуацију да не можемо ни да се раздужимо. Околне земље, из којих имамо информације, прошле године су добиле средства од државе мимо субвенција које редовно примају, за сушне године и елементарне непогоде“, каже он.
Због тога је, како наглашава, 300 евра најминималнија бројка.
„Претходних лоших година смо се задуживали да бисмо засновали нову производњу, година за годином су лоше, а кредити су присутни и даље, нико их не прашта. Ми сад морамо да вратимо те дугове. Ова година је ексер у ковчег, ако не буде било реакције државе да помогне пољопривредницима“, поручује Малбашки.
Иако пољопривредници нису упутили званичан допис Министарству, он сматра да је то што су их јавно обавестили сасвим довољно.
„Било би добро да од њих добијемо неку реакцију, ако не, ми морамо да изађемо на путеве. Морамо да се изборимо, јер нам спаса нема, година је катастрофа“, упозорава Малбашки.
Он додаје да то на који начин ће држава проверити штету и исплаћивати новац није на пољопривредницима, већ да они треба да одлуче како ће то да спроведу.
„Ако ће да шаљу људе на терен да проверавају, нек шаљу, нек се увере и нек решавају проблем који је евидентан“, закључује Малбашки.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин за Данас истиче да подржава пољопривреднике, али да је требало поступити другачије.
„Они имају четири године уназад проблем са приносима због климе, због суша. Пољопривредници су стварно у великим проблемима без обзира што им је на располагању највећи аграрни буџет који су до сада имали. Међутим, овај захтев да се за још 300 евра по хектару подигне субвенција делује паушално“, објашњава он.
Галетин подсећа да већ постоји закон који регулише надокнаду штете у случају елементарне непогодне и да се зна процедура.
„Прво се прогласи елементарна непогода, па општине праве те штабове који процењују штету и тако даље. Постоји законска регулатива која то уређује. Ово делује превише произвољно. Неко ће добити 300 евра по хектару, а само га је мало ‘очешао’ лед или ветар и неће имати можда и никакву штету, а с друге стране ће 300 евра добити и они којима је све уништено“, указује он.
Како сумира, подржава захтев да се људима надокнади штета, али не на овакав начин.
„Ово је сувише произвољна одлука, треба да се надокнади онима који су заиста преживели штету, у складу са неком проценом. То јесте процедура и тражи време и они имају јако лоша искуства са тим стварима, али ово делује превише ‘партизански’“, сматра Галетин.
Он упозорава да ће ова помоћ, и ако се исплати, само опет угасити краткотрајни пожар.
„То су ад хок мере, а није системска мера која решава проблем, већ само ‘запушава рупу’. Треба проблемима приступити системски“, поручује наш саговорник.
Како додаје, држава је могла брже да реагује, да до овога не дође.
„Нас сад сваке године ово чека, то је постала нормалност. Не бисмо смели више да се изненађујемо сушама, то нису екстреми више, то је нормалност код нас. Треба донети документ који системски решава овај проблем“, наводи Галетин.
Овогодишњи буџет колико год био велики, како каже, нема развојну ноту.
„Он се највише свео на подстицаје по биљним културама, по грлу стоке, субвенционишу се неке камате… то је све корисно, али треба мислити на време и већ сада направити план за следећу годину. На неке ствари не можете да утичете, као што је висока температура, али на многе друге ствари може да се утиче“, закључује Галетин.
Извор: Данас
