Студентски план за пољопривреду….

Студентски план за пољопривреду: Агропарламент и измене у намени земљишта

Студентска листа у свом програму препознаје пољопривреду као једну од стратешких грана привреде, али и појединости које њу и људе које у њој раде, како кажу, „гура у други ред“.

„Подстицаји касне и деле се нетранспарентно, села остају без младих, школа, амбуланти и интернета, а роба је заробљена дуговима и самовољом картела који диктирају услове од репроматеријала, преко складиштења, до откупа и промета“, наводи Студентска листа.

Као решење, нуде статус пољопривредника као стратешког партнера државе, а пољопривреду као законски стратешку и привреду од националног интереса. То подразумева и Заштитника грађана Србије за очување земљишта, водних ресурса и прехрамбене назависности.

Једнакост пред законом и сигурност прихода

Неопходно је, тврди Студентска листа, да се законски утврде рокови исплате подстицаја, уз аутоматску законску камату и одговорност органа за свако кашњење, по узору на обавезне рокове Заједничке аграрне политике.

„Уводимо обавезну ‘руралну проверу’, сваки нови закон и мера мора садржати процену утицаја на село, као и мрежу бесплатних или суфинансираних правних саветовалишта за газдинства. Одмах по формирању владе штитимо право пољопривредника да се удружују и јавно износе ставове, а консултације са њиховим организацијама постају обавезне“, пише у Студентском плану.

Тржиште пољопривредних производа

Како се најављује, држава неће административно одређивати цену пшенице, кукуруза или малине, нити ће новцем пореских обвезника обарати откупне цене. Уместо тога, новац који је одлазио на интервентно обарање цена биће преусмерен у осигурање, наводњавање, складишта и опрему.

Даље наводе да су основ новог система јавна складишта и робни записи.

„Свако складиште које прима туђу робу мора бити у регистру, под надзором и осигурано, а произвођач одмах добија електронски документ о власништву, покривен стварном робом. Заштиту чине гаранција складиштара, осигурање робе и Компензациони фонд, спорови се решавају брзом арбитражом, а мањак робе кажњава се сразмерно, до одузимања лиценце“, наводи се у плану Студентске листе.

Како објашњавају, на основу тих робних записа пољопривредник ће добијати кредит, уз оквир НБС и гаранцијску шему за мале произвођаче, а то би требало да значи да он више неће морати да продаје у тренутку када му је новац најпотребнији.

„Робне резерве интервенишу само у озбиљним поремећајима, по јавним правилима, а роба се класификује по стандардима ЕУ, уз право произвођача да сам одлучи шта ће с њом“, појашњава Студентска листа.

Посебно најављују модернизацију „Продуктне берзе Нови Сад“.

„Успоставићемо јавну платформу тржишних цена доступну сваком газдинству. Откупљивачи и складиштари пре почетка године јавно објављују понуде и цене, а писани уговори морају садржати цену или формулу цене, количину, квалитет и рок плаћања“, наводи се у њиховом плану.

Од нових забрана, најављују да откуп испод трошкова производње неће бити могућ, а по италијанском моделу, основаће специјализовану инспекцију за закашњела плаћања.

„У Комисији за заштиту конкуренције оснивамо јединицу за агропрехрамбени ланац са праћењем маржи, увоз стално надзиремо уз заштитне мере у складу са споразумима, а олакшавамо продају на пијацама и директно са газдинства“, најаве су Студентског плана.

Земља и вода у власништву грађана

Још једна новина јесте привремени мораторијум на превођење пољопривредног земљишта у друге категорије и трајно ограничавање пренамене у грађевинско, као и укидање посебних правила за земљиште страдало у пожару.

„Сређујемо регистар газдинстава и евиденцију власништва и закупа, анализа земљишта постаје обавезна, а добре праксе добијају подстицаје“, пише у Студентском плану.

Дугорочна стратегија, рејонизација и прерада

Студентска листа планира и нову стратегију развоја пољопривреде у најмање 10 година која би требало да укључује мерљиве циљеве, годишње извештаје, независну евалуацију, рејонизацију производње према земљишту, клими и близини прераде.

„Подстичемо прераду повезану са локалним произвођачима и заштићене ознаке порекла, а мере прилагођавамо величини газдинства: малим – програме за воћарство, повртарство и локалне пијаце; средњим од 5 до 20 хектара – приступ државном земљишту, машинске прстенове и произвођачке организације; великим – прелазак на технологије по рејонизацији, а онима преко 500 хектара пореске подстицаје за биоенергетска и прерађивачка постројења“, детаљи су из Студентског плана.

Сточарство

Основа сточног фонда кроз подршку набавци приплодних грла је још једна најава нове скупштинске већине.

Фокус ће бити на, како кажу, посебним програмом за мала газдинства у неразвијеним крајевима, национални програм квалитета сировог млека и дугорочне уговоре сточара са кланицама и млекарама, уз надзор увоза и заштитне мере.

Клима, вода и управљање ризицима

Новитет је и обавезно мултиризично осигурање усева од суше, поплава, града и мраза, са државним суфинансирањем премије од најмање 50 одсто за газдинства до 50 хектара, обавезом осигуравача да осигуравају и ризична подручја и исплатом одштете у року од 30 дана.

„За штете изнад капацитета тржишта оснивамо Државни гаранцијски фонд за екстремне ризике. Субвенционишемо наводњавање, обнову каналске мреже, противградне мреже, хладњаче и прецизну пољопривреду, а оснивамо регионалне водне управе по холандском моделу и Државни фонд за климатску адаптацију пољопривреде са најмање 50 милиона евра годишње, којим трипартитно управљају министарство, наука и удружења“, пише у Студентском плану.

Што се акционог плана пошумљавања тиче, циљ је најмање 10.000 хектара годишње, а до 2030, желе да петина фарми сама да покрива енергетске потребе. Све ово требало би да буде у надлежности националног координационог тела, а кроз петогодишње акционе планове.

Шуме, наука и генетички ресурси

„Утврдићемо површине погодне за пошумљавање без сукоба са производњом хране, успоставити платформу за угљеничне кредите и зелени фонд за екосистемске услуге, омогућити сваком лиценцираном шумарском инжењеру рад у приватним шумама и департизовати јавна шумарска предузећа“, најављује Студентска листа.

Оно што истичу као хитно је попис генетичких ресурса у институтима и то да Банка гена почне да ради у пуном капацитету.

„Државни институти добијају стабилно финансирање и департизовано управљање, уводимо стипендије за пољопривредне смерове, саветодавне службе враћамо стручном раду, а закупце државног земљишта обавезујемо да ангажују агрономе“, наводе из Студентске листе.

Безбедност хране и удруживање

Најављују и строгу примену стандарда безбедности хране, подршку малим произвођачима да их уведу, строгу контролу пестицида, антибиотика и ГМО, јачање лабораторија и инспекција и следивост „од њиве до стола“.

„Обнављамо земљорадничке задруге као професионално вођене привредне субјекте у власништву чланова, уз повољне кредите за складишта, хладњаче и прераду, а подршку везујемо за стварно функционисање, не за формално оснивање“, пише у Студентском плану.

Најављује се и ново кровно тело пољопривредних удружења, задруга и произвођачких организација – Агропарламент. Консултације о аграрним прописима са њиме ће бити обавезно.

Село и млади

Село истичу као национални интерес и приоритет стратегије. То се огледа у томе да ће месне заједнице добити веће надлежности и буџетске линије за сеоску инфраструктуру.

„Млади добијају подстицаје за укрупњавање поседа и куповину напуштених газдинстава уз обавезу да остану на селу, као и пореске олакшице, а фиктивна газдинства губе подршку“, пише у Студентском плану.

Путеви, интернет, школе, амбуланте и превоз ђака најављују већ од почетка мандата, а путем повећања искоришћености ИПАРД средстава кроз стручну помоћ и предфинансирање.

Динамика спровођења

Одмах по преузимању мандата најављују обустављање уступања земљишта страним лицима и покретање ревизије уговора, увођење мораторијума на пренамену, окончавање интервентног обарања цена уз покретање робних записа и започињање пописа генетичких ресурса.

„У првој години доносимо Закон о пољопривреди као стратешком интересу, законске рокове исплате подстицаја и Закон о непоштеним трговинским праксама, успостављамо регистар складиштара, платформу цена и прву фазу обавезног осигурања“, најављује Студентски план.

За другу годину, планирају успостављање институције Заштитника грађана за очување земљишта, водних ресурса и прехрамбене независности.

Лица пољопривреде

Студентска листа садржи 17 особа у чијој биографији стоје да су се бавили пољопривредним питањима.

Једно од виђенијих лица налази се под редним бројем 17 и то је Златко Кокановић. Постао је познат током противљења пројекту „Јадар“ и протестима који су уследили у Горњим Недељицама.

До 100. места има још седам кандидата који се баве питањима агропривреде, пољопривредника и слично. 26. на листи, Саша Томас је председник удружења „Банатска црница“ и члан Управног одбора Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије. Поред њега, ту је још један председник пољопривредног удружења и то „Новосељански паори“, Драган Богојевић који заузима 127. место.

Под бројем 68. је ветеринар и сточар Александар Васов који се више од 20 година бави узгојем аутохтоне расе домаћих животиња на Старој планини.

На месту 104, редовна професорка ПМФ-а Марија Лесјак бави се истраживањем и развојем иновативних производа за прехрамбену индустрију, природним производима и биоактивним једињењима, а њена биографија наводи и да има искуство трансфера научних резултата у привреду.

Њен колега, такође професор на 134. месту, Младен Крстић води газдинство од 25 хектара које се претежно бави сточарством.

Извор: 021.rs