Нацрт Закона о преджетвеном финансирању

Данашње стање пољопривреде у Републици Србији, њени потенцијали и ограничења, и даље показују исти тренд – да се у пољопривреду мање улаже него што је њој неопходно и да се, сходно томе, од ње добија мање него што је то могуће.

Пољопривреда са прехрамбеном индустријом представља једину грану српске привреде која остварује позитиван биланс у спољнотрговинској размени и то у континуитету од 2005. године, уз стални тренд раста суфицита.

Овај позитиван тренд може се одржати само ако се обезбеди стабилан и континуирани систем финансирања пољопривредне производње, који се до сада углавном ослањао на буџетско финансирање.

Доношење овог закона произилази из потребе повећања обима примарне пољопривредне производње, кроз унапређење постојећег тржишног модела финансирања пољопривреде. Овим законом се на системски начин уређује и унапређује тржишни модел краткорочног финансирања којим се обезбеђује финансирање примарне пољопривредне производње у периоду до жетве односно бербе, чиме се ствара добра основа да потенцијални финансијери буду више заинтересовани за пласман средства у пољопривреду Републике Србије, што ће посредно утицати на смањивање потребе за ангажовањем новчаних средстава из буџета за ову намену.

Овај закон уређујe :

1. Уговор о финансирању пољопривредне производње
2. Регистровање ових уговора
3. Залога на будућим пољопривредним производима којом се обезбеђује наплата потраживања по уговору о финансирању
4. Регистровање и правно дејство ове залоге
5. Законско заложно право на пољопривредним производима залогодавца, вансудско намирење из залоге на будућим пољопривредним производима, као и
6. Друга питања од значаја за финансирање и обезбеђење финансирања пољопривредне производње.

Појам будућих пољопривредних производа обухвата будуће пољопривредне производе који су предмет жетве односно бербе. Закона се  не примењују на остале врсте пољопривредних производа (нпр. стока).

Предвиђено је да дужник :

1. Не може да раскине уговор
2. Не може да  измени уговор о финансирању због промењених околности,
3. Не може  да се позива на околности које није могао да спречи, отклони или избегне (виша сила) и
4. Не може да се позове  на околности због којих не одговара (немогућност испуњења).

Обзиром да је примарна пољопривредна производња усева у великој мери изложена објективним ризицима (нпр. временске непогоде, поплаве, суше), неопходно је пронаћи одговарајућу равнотежу између, са једне стране, заштите интереса поверилаца који су спремни да финансирају производњу будућих пољопривредних производа, и са друге стране, заштите интереса произвођача примарних пољопривредних производа у случају наступања објективних околности услед којих долази до уништења рода или смањења планираног приноса.

Предложено законско решење уводи значајну правну заштиту повериоцима из уговора о финансирању, а искључивање негативних ефеката наступања објективних ризика требало би да допринесе смањивању трошкова финансирања примарне пољопривредне производње у периоду од сетве до жетве с обзиром да су у оквирима традиционалне тржишне привреде, трошкови финансирања директно зависни од ризика којима је предметно финансирање изложено.

Са друге стране, предложено законско решење пружа снажан подстицај индустрији осигурања да припреми и понуди тржишно конкурентан и прихватљив модел осигурања за случај више силе којим би примарни пољопривредни произвођачи могли да осигурају наступање нежељеног осигураног ризика. Интерес је и државе да у складу са финансијским могућностима, помогне уговарање ове врсте осигурања кроз одређено учествовање у сношењу трошкова плаћања премије осигурања за такву врсту осигуравајућег производа. Коначно, искључивање више силе као околности услед које би се примарни пољопривредни произвођачи могли ослободити обавеза из уговора о финансирању требало би да има све симболичнији значај како примарна пољопривредна производња у Републици Србији буде технолошки напредовала (у смислу планиране изградње система за наводњавање и заштите од поплава, ефикасне противградне заштите и сл.).

Закон предвиђа  могућност да се уговором о финасирању поверилац и дужник споразумеју да се робна, односно новчана обавеза замене другом обавезом која доспева када и основна обавеза, осим ако се уговорне стране не споразумеју другачије, да се уговором о финансирању одређује начин израчунавања вредности друге обавезе, као и да се израчунавање вредности друге обавезе врши применом начела једнаке вредности узајамних давања.

Новина је и да закон прописује   да ако дужник који је пољопривредно газдинство, не поступи у складу са уговором о финансирању, то пољопривредно газдинство, као и пољопривредно газдинство које је са њим правно повезано, преводе се у пасивни статус. Такав дужник не може да остварује право на подстицаје у складу са законом којим се уређују подстицаји у пољопривреди и руралном развоју .

Јавна расправа о Нацрту закона о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње спроводиће се у периоду од 10. до 29. јула 2014. године.

Своје примедбе, предлоге и сугестије, у време трајања јавне расправе, можете доставити Министарству пољопривреде и заштите животне средине, путем електронске поште на e-mail адресу: zakoni.rasprava@minpolj.gov.rs. тако што ће те попунити  прилог Примедбе и предлози у вези са Нацртом закона који је дат у прилогу текста или на адресу: Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Немањина 22-26, 11000 Београд.

Нацрт закона о преджетвеном финансирању, образложење као и форму пријаве за сугестије и предлоге можете преузети у прилогу текста.