Субвенције у пољопривреди
Нови Сад – Да је тржиште млека прокувало најбоље говори то што се фармери у Војводини хватају за главу јер им млекаре отказују откуп, неки на неколико дана, неки трајно.
У позадини тог проблема је криза на европском тржишту млека и млечних производа, на којем се, након руског ембарга, појавио вишак, који се, како се и очекивало, прелио и у наше двориште. До потрошача у Србији јефтино европско млеко, додуше, још није стигло, али су зато фармери у озбиљној кризи.
“Све чешће се дешава да произвођачима млека од млекара стиже информација о обустави откупа”, рекла је Зора Феђвер из Товаришева, која гаји око сто грла говеда углавном музних крава.
До сада су то биле обуставе на пет или петнаест дана, а било је слу и чајева трајне обуставе. У објашњењу прерађивача се наводи да сировину престају да преузимају због лошијег квалитета.
Она објашњава да је проблем, који ће вероватно тек ескалирати, сложен и да га треба посматрати из више углова.
Откупне цене млека одређују се квартално па ће се крајем марта утврдити нове, тако да је могуће да млекаре потенцирају проблем тржишних вишкова и пада цена у Европи да би оправдале неповољније услове које би могле понудити фармерима. Међутим, нашим произвођачима свакако прети опасност због увозног млека и требало је већ да се реагује на то јер је такав сценарио био очекиван и најављиван.
“Нажалост, надлежни нису предузели ништа да би заштитили нас и домаће тржиште, а то би се дало решити једноставно – механизмима царинске заштите”, наглашава Зора Феђвер.
Када је реч о квалитету млека, што прерађивачи спочитавају фармерима, Зора Феђвер каже да је истина – негде између.
“Има случајева да квалитет сировог млека није увек на потребном нивоу, међутим, с друге стране, фармери немају увид у анализе које се у лабораторијама обављају за потребе млекара. Симптоматично је то што су баш сад контроле ригорозније и учесталије”, каже она, наводећи да су за сада произвођачи задовољни откупним ценама јер по литру добијају загарантованих 28 динара, а када се испуне сви критеријуми квалитета и количине, може се проћи много боље – они који предају више од хиљаду литара млека екстракласе добију и 39,5 динара, плус ПДВ.
– Ипак, ваља имати на уму да су фармери махом задужени код банака, да је производња оптрећена скупим кредитима, скупим трошковима за увођење и поштовање стандарда, обавезама према држави…
Подсетимо, генерални директор “Имлека” Слободан Петровић оценио је да се у наредном периоду може очекивати појефтињење млека и млечних производа јер ће бити појачан тренд увоза из Европске уније, и истакао да је то дугорочно штетно за домаће произвођаче.
“Можете очекивати појефтињења зато што ће у Србију улазити јефтинија роба из Европске заједнице. То дугорочно није добро јер ћемо упропастити наше произвођаче и стално ћемо зависити од увоза”, изјавио је Петровић, додајући да је појачани тренд увоза млека и млечних прерађевина у Србију већ приметан, али да се увоз одвија по дампиншким ценама.
“Приметан је увоз до дампиншким ценама, а то значи да је, на пример, цена сира толико ниска да је нижа од сировине и цене млека која је потребна да се тај производ направи”, рекао је он.
Додатни притисак на увоз, како је нагласио, представља и укидање квота за производњу млека у ЕУ, које је ступило на снагу 1. јануара ове године, и све то ће утицати негативно на наше тржиште јер од 1.јануара прошле године немамо никакве заштитне мере.
“На другој страни, субвенције у ЕУ су од пет до десет пута веће него у Србији и то значи да смо аутоматски у неповољном положају”, наводи он.
Међутим, ни ситуација у неким чланицама Европске уније није тако сјајна. Далеко од тога да је лоша као у Србији, али и тамо има проблема у млекарском сектору. Међутим, проблем који је у Француској настао је организовани криминал у трговини млечним производима. Из тог разлога, Француска Управа за заштиту конкуренције казнила је са 192,7 милиона евра млечни картел због продавања производа под маркама дистрибутeра.
Десет предузећа за производњу свежих млечних производа умешано је у аферу формирања картела на тржишту јогурта, међу којима су и четири велике фирме Јопле, Сенобл, Лакталис и Нованди, преноси лист Фигаро.
На откривању афере Управа је радила три године. Од 2006-2012. формиран је млечни картел који је контролисао цене, поскупљења као и тендере.
Ово је једна од шест највећих казни које је изрекала Управа за заштиту конкуренције од 2010.
