Субвенције у пољопривреди
Српским сточарством не владају ни Костић, ни Мишковић, ни Матијевић, него незнање, заблуде и митови. Као последица долази до погрешне пољопривредне политике која произвођачима даје погрешне сигнале, те заправо квари и постојеће стање и перспективе.
“У последњих пет година ви ћете само чути: Стање у сточарству и производњи меса је катастрофално. А онда се као аргумент наводи како смо некад огромне количине меса и месних прерађевина извозили. Али, тадашње и данашње прилике ни у свету ни у Србији не могу ни да се упореде”, каже аграрни консултант Горан Живков.
Према његовим речима, далеко од тога да је стање у сточарству Србије данас лоше. Напротив, “нас у иностранству стално питају: како сте ви успели да сачувате ваше свињарство”. Србија производи 450-500 хиљада тона меса, Хрватска 170.000 тона, Бугарска, која има земљишта као и ми, производи 220.000 тона. Мит о катастрофалном стању у сточарству довео је до лоше аграрне политике коју је започео још Саша Драгин, наставили је Кнежевић и Гламочић, и која, ево, траје до данашњег дана. Субвенције ратарима се смањују, а сточарима повећавају.
Није проблем толико у томе што се државна помоћ сточарима повећава, колико у томе што ће довести до лошег резултата. Подршка је оријентисана на повећање производње, али ће она у затвореном систему какав је српско сточарство само довести до пада цена због повећане понуде, тако да ће сељаци са више рада зарадити исто. Уместо тога, држава би требало да гледа како да се “отчепи” извоз у ЕУ. Кад произвођачи добију могућност да извозе, добиће практично све, онда ће имати смисла да се повећава производња и онда ће они и сами наћи начина да је повећају. То је, међутим, ствар система, ту је реч о формирању одговарајућих институција и то је пре свега задатак државе. А ту не да се не ради ништа, него се ради контра.
“Кад улази у ЕУ”, каже Живков, “земља мора да има објекте регистроване за производњу меса. Србија данас има око 1.800 објеката који могу да конкуришу за ту регистрацију. Ја се бојим да ми до 2020., кад будемо улазили у ЕУ, нећемо имати више од 200 регистрованих објеката. Много више од 100 евра сељаку би помогло да држава организује инспекцијску службу, да омогући регистрацију објеката, да елиминише болести и слично, дакле да му помогне да може да извози на ЕУ тржиште. То је, међутим, за нашу државу последња рупа на свирали”, закључује Живков.
