Статистика: Колико смо заиста напредовали у периоду 2012-2023. године?

Села у протеклих десет година напустило више од 380.000 људи

Републички завод за статистику спровео је Попис пољопривреде од 1. октобра до 15. децембра 2023. године.

Резултати истраживања показали су да је допринос сектора пољопривреде и агроиндустрије расту бруто домаћег производа у целокупном транзиционом периоду 2001‒2023. минималан, у просечном расту БДП-а од 3,2 одсто допринос сектора пољопривреде је износио свега 0,11 процентних поена, а агроиндустрије 0,08 п. п. Просечно учешће сектора пољопривреде у БДП-у је износило 6,21 одсто, а агроиндустрије 3,8 одсто, наводи се у публикацији РЗС-а “Структурне промене у пољопривреди и њихов утицај на економски раст у Србији“

“Компаративна анализа економских рачуна пољопривреде транзиционих држава у 2023. је издвојила Републику Србију и Румунију као државе са највећим учешћима бруто додате вредности пољопривреде у БДП-у (четири одсто и три одсто) од свих транзиционих држава, и указала да је вредност пољопривредне производње Републике Србије двоструко нижа, а пољопривредних услуга чак четири пута нижа него у Данској”, наводи се у истраживању.

Резултати пописа пољопривреде и становништва су показали да су на структурне промене у овом сектору снажно утицали неповољни демографски трендови на руралном подручју. Наиме, пад становништва у руралним насељима је био двоструко бржи од пада укупног становништва, као и тренд пада броја чланова по домаћинству. Интензиван је и процес демографског старења, као и неповољна образовна структура – тек сваки 10. становник на руралном подручју је имао терцијарно образовање.

Структурна анализа резултата пописа пољопривреде 2012. и 2023. указала је на бројне неповољне трендове у структури коришћеног пољопривредног земљишта и породичних газдинстава, као и правних лица и предузетника.

“Заустављена је фрагментација поседа, али је настављен тренд пада броја газдинстава са искључивим приходима од пољопривреде, као и становника ангажованих на пољопривредним активностима (2012. сваки пети, 2023. сваки шести становник). Посебно су забрињавајуће структурне промене у радној снази на породичним пољопривредним газдинствима, у степену ангажованости радне снаге, као и у образовној структури управника пољопривредних газдинстава. Мада се продуктивност рада удвостручила, она је једна од најнижих од свих европских транзиционих држава”, наводи се у истраживању.

Пад становништва у селима двоструко бржи

Како показује анализа РЗС-а, у транзиционом периоду 2002‒2022. пад становништва у руралним (сеоским) насељима је двоструко бржи од пада укупног становништва, док је укупно становништво у Србији (без АП КИМ) смањено за 11,3 одсто (са 7,5 на 6,65 милиона), становништво у сеоским насељима је смањено за 22,8 одсто (за 740 хиљада – са 3,27 на 2,53 милиона).

Аутори указују да је процес демографског пражњења руралног подручја посебно интензивиран у последњој деценији (међупописни период 2011‒2022), док је укупан пад становништва износио -7,5 одсто, пад становништва на сеоском подручју је био -13,3 одсто. Градско становништво је 2011‒2022. смањено за 3,5 одсто (са 4,23 на 4,12 милиона).

“Смањење сеоског становништва за 389 хиљада за десет година показује размере смањења радне снаге у пољопривреди. Регионална анализа укупног пада сеоског становништва по регионалним областима у периоду 2011‒2022. показује да је сеоско становништво смањено за више од 1/4 у Зајечарској (-27,5 одсто), Пиротској (-27,4 одсто) и Борској области (-25,1 одсто), док је пад већи од 20 одсто забележен у Западнобачкој (-21,7), Севернобанатској (-22,7) и Браничевској области (-20,7)”, наводи се у анализи.

У периоду 2012‒2023. укупан број запослених је повећан за 26,5 одсто (са 2,14 на 2,71 милиона), док је број незапослених смањен за 57,8 одсто (са 701 на 296 хиљада). На руралном подручју запосленост је повећана за 7,2 одсто (са 942 хиљада на 1 милион), док је број незапослених смањен за 56 одсто (са 256 на 113 хиљада). У градским насељима број запослених је повећан за 41,2 одсто, а број незапослених смањен за 59 одсто.

Смањено расположиво пољопривредно земљиште

Према подацима РЗС-а, расположиво пољопривредно земљиште је у последњој деценији 2012‒2023. смањено за 26,2 одсто, са 5,35 милиона хектара на четири милиона хектара укупне површине Републике Србије (без АП КиМ).

Коришћено пољопривредно земљиште (КПЗ) је смањено за 5,2 одсто (са 3.437 хиљада хектара на 3.257 хиљада), али је у структури расположивог земљишта повећало учешће са 64,3 одсто на 82,5 одсто. Највећи пад је регистрован код шумских површина, чак за 50,7 одсто (519 хиљада хектара).

И структура коришћеног пољопривредног земљишта (КПЗ) 2023, у односу на 2012, значајно је промењена. Мада је земљиште под ораницама и баштама незнатно повећано са 2,513 на 2,518 милиона хектара, у структури КПЗ је повећало своје учешће са 73,1 на 77,7 одсто.

Воћњаци су повећани са 163 хиљаде хектара на 196 хиљада, чиме су повећали своје учешће у структури КПЗ са 4,8 на 6,1 одсто. Земљиште под виноградима је смањено са 22,2 хиљаде хектара на 18,2 хиљаде (што је 0,6 одсто КПЗ).

Највећи апсолутни и структурни пад регистрован је у категорији ливада и пашњака, наиме укупна површина ливада и пашњака је смањена са 713 хиљада хектара на 469 хиљада. У структури КПЗ учешће ливада и пашњака је смањено за 5 п. п., са 20,8 на 15 одсто.

Окућница је повећана за 10 хиљада хектара, са 23,7 хиљада на 33,5 хиљада хектара (1 одсто КПЗ у 2023).

Континуирано смањење породичних пољопривредних газдинстава

На основу резултата пописа пољопривреде у Србији, у 2023. је регистровано 506,3 хиљада породичних пољопривредних газдинстава и 1,13 милиона лица ангажованих на пољопривредним пословима, као члан газдинства или стално запослен на газдинству.

“Укрштањем ових података са резултатима Пописа становништва 2022, по којима је у Републици Србији 2,59 милиона домаћинстава са 6,6 милиона чланова, може се закључити да свако пето домаћинство поседује пољопривредно газдинство (19,6 одсто) и да је сваки шести становник стално или повремено ангажован у пољопривреди (17,2 одсто). У односу на 2012, приметан је пад код оба показатеља. Наиме, тада је свако четврто домаћинство поседовало породично пољопривредно газдинство, а сваки пети становник био ангажован на пољопривредним активностима”, указују аутори анализе РЗС-а.

Процес транзиције пољопривредних газдинстава у Србији у периоду 2012‒2023. се одвија у знаку континуираног смањења броја породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) и правних лица и предузетника (ПЛП).

Према анализи РЗС-а, број пољопривредних газдинстава је смањен за 20 одсто, односно за 123 хиљаде – са 631,5 хиљада на 506,3 хиљаде. С обзиром да су у власничкој структури пољопривредних газдинстава доминантно заступљена породична, њихов број је смањен за 122 хиљаде – са 628,5 хиљада на 506,3 хиљаде.

Промене у структури газдинстава према величини поседа газдинстава у периоду 2012‒2023. су највише у знаку смањења ситног поседа (броја газдинстава и КПЗ), односно доминантних група газдинстава са најмањим поседом (0-2 хектара и 2-10 хектара), и, с друге стране, јачања средњег поседа (2-10 хекатта и 10-50 хектара).

“Доминантна група газдинстава по величини поседа у 2023. је са поседом 2-10 хектара. Мада је ова група смањила број газдинстава за 29 хиљада (са 272 хиљада на 243 хиљаде), структурно је повећала своје учешће са 43 одсто на 47,7 одсто. У структури коришћеног пољопривредног земљишта ова група у 2023. обрађује 35 одсто земљишта”, наводи РЗС.

Извор: Biznis